Pedro Gonsales (Petrus Gonsalvus) rođen je 1537. na Tenerifima i bolovao je od hipertrihoze ili sindroma vukodlaka. Ova tada nepoznata i neizlečiva bolest sa kojom je Pedro živeo, navodno je inspirisala čuvenu bajku “Lepotica i Zver”.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Kada je imao 10 godina, zaključan je u kavez i poslat u Francusku kao poklon za krunisanje kralja Anrija II, 1547 godine. Iako je bio zaključan u podrumu i tretiran kao zver, doktori su zaključili da se radi o pravom dečaku, što je njegovu sudbinu odvelo u sasvim drugom pravcu. Kralj je ipak odlučio da mu pruži obrazovanje i život na dvoru.
Gonsales se pokazao kao dobar učenik koji je bez većih poteškoća uspeo da nauči nekoliko stranih jezika i manire visokog društva. Uspeo je da postane ugledan član kraljevske palate, što je značilo dobijanje svih privilegija tadašnje aristokratije. Međutim, nije zadugo uživao u njima, piše Nationalgeographic.rs.
View this post on Instagram
Nakon smrti kralja Anrija II, francuski presto preuzima njegova supruga, kraljica Katarina de Mediči. Ona je imala nove planove za kraljevog “ljubimca” – našla mu je ženu, ali ne iz dobre namere. Kako se tada pričalo po dvoru, kraljica je na Gonsalesov brak gledala kao na razonodu, jer je navodno želela da vidi decu koja boluju od hipertrihoze.
Kraljica je odabrala Katarinu koja, prema tadašnjim pričama, nije ni videla svog mladoženju dok nije stala pred oltar. Gonsales i Katarina bili su 40 godina u braku tokom kojeg je rođeno sedmoro dece. Četvoro je bolovalo od sindroma vukodlaka, što je kraljica iskoristila kao svojevrsnu atrakciju. Gonsalesova porodica paradirala je evropskim dvorovima, zabavljajući plemstvo svojim izgledom, a većina dece svojevremeno je poslata na poklon…
View this post on Instagram
Pedro Gonsales je doživeo duboku starost – veruje se da je preminuo 1618. godine, ali njegova smrt nije zabeležena, jer je na onaj svet otišao bez poslednjeg pomazanja sveštenika.
View this post on Instagram
Za istoričare, činjenica da mu nije dato poslednje pravo čoveka bila je definitivni dokaz da Gonsalesa njegovi savremenici zapravo nikad nisu do kraja smatrali ljudskim bićem.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)