Pevač Miloš Bojanić otvorio je dušu i progovorio o svom odrastanju, školovanju, pa istakao kako se njegovi roditelji nikad i ničemu što je stekao nisu posebno obradovali.
– Bio sam sin jedinac, moji roditelji su imali imanje, kuću, nisu bili siromašni, ali nisu ni meni dozvolili da idem u školu. Oni su hteli da ostanem na selu i budem poljoprivrednik. Oduvek sam znao da to ne želim, ali nisam smeo da pisnem do punoletstva i pre nego što odslužim vojsku – počeo je on za Kurir, pa dodao kako je po povratku otišao kod strica u Novi Sad da se zaposli, radi, ali i upiše srednju školu.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
– Nije im bilo pravo, ali sam došao ovde u Novi Sad kod strica i zaposlio se u „Neimaru“ kao fizički radnik. Bile su to teške tri godine, odustajanje od škole nije bila opcija. Bio sam hendikepiran time što nemam završenu srednju školu kao moji rođaci i generacija koja je već upisala fakultet. Ja sam svom ocu rekao: „Ti si poslednji poljoprivrednik u našem plemenu!“ Njega je to vređalo strašno, ali tako je i bilo – dodao je pevač.
– Uh, moji roditelji… Šta da kažem, oni su otišli na onaj svet sa žalom što sam ja otišao od kuće. Nijednoj mojoj diplomi, niti pevanju, niti svim tim mojim pločama, kućama… Ničemu se nisu obradovali. Nisam lak na suzama, ali ove uspomene ih izazivaju, izvini… Nikada se nisu obradovali i to je nešto što ceo život nosim sa sobom. Kada god sam došao i rekao: „Doneo sam diplomu“, bilo je: „Pa, dobro” – priča Miloš dalje.
– Doneo sam prvu singlicu, oni kažu: „Pa, dobro”, pesma „Samo tako“ je ubila, bila ogroman hit, a oni su rekli: „Pa, dobro”… Na moju diplomu inženjera odgovor je bio: „Pa, dobro. Nikada se nisu obradovali kako bih ja na njihovom mestu. Ja sam jedno seljačko dete; figurativno, otišao sam od ovaca, svirao sam frulu, koju i dan-danas sviram. Nikada se u svom životu nisam pokajao što sam otišao za svojim snovima, ali eto, dotakli smo se teme koja me ceo život tišti i boli – nastavlja Bojanić.
– Evo, da znaš i ovo: najviše na svetu mrzim jagode. Mi smo imali polje jagoda u blizini igrališta gde su se deca igrala. Dok ja berem jagode, čujem vrisku razigrane dece s terena. Nama je to bio prihod, imali smo dosta jagoda od kojih smo zarađivali i svi smo morali da radimo na tim poljima. Malo sam bio ljut, čujem njih da se smeju i igraju, a ja berem jagode – zaključio je on za pomenuti medij.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)