Kada započinju dijetu, ljudi uglavnom misle da treba da se odreknu svega što vole i da to treba da bude veoma strog režim ishrane.
Ubeđeni su da će samo tako doći do dobrih rezultata.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Međutim, stručnjaci upozoravaju da to nije ispravan put za gubitak kilograma i da time samo možete da nanesete štetu svom organizmu.
Da biste održali željenu telesnu težinu na duže staze, potrebno je da promene u ishrani uvodite postepeno, kako bi se vaše telo, ali i mozak, što lakše prilagodili.
Ovo su razlozi zašto stroge dijete nisu nikako zdrava opcija:
1. Dijeta je trenutni režim ishrane
Praktikovanjem striktih režima ishrane radi smanjenja telesne težine, u kojima je zabranjen unos određenih namirnica, te je unos dozvoljenih ograničen po količini, u praksi pokazuje da neće imati efekat na duže staze. Obično se dešava da ljudi nakon određenog vremena uspeju da smršaju, ali čim prestanu da jedu na taj način, kilogrami se vraćaju.
2. Mogu da naruše zdravlje
Striktne dijete mogu biti štetne po zdravlje, jer se njima ograničava unos esencijalnih hranljivih materija, potrebnih organizmu za optimalno funkcionisanje. Ako duži vremenski period ne unosite sva tri makronutrijenata – proteine, ugljene hidrate i masti, može doći do razvoja brojnih zdravstvenih tegoba.
Takođe, isključivanjem raznih namirnica iz ishrane smanjićete unos mnogih mikronutrijenata. Nedostatak određenih vitamina i minerala takođe može da uzrokuje zdravstvene probleme.
3. Mogu da uzrokuju poremećaje u ishrani
Dijete, zajedno sa čestim i kompulsivnim vaganjem, mogu dovesti do poremećaja u ishrani. Prema jednom istraživanju, ljudi koji praktikuju dijete imaju 8 puta veću šansu da razviju poremećaj u ishrani od ljudi koji to ne čine. Svaki poremećaj u ishrani, i onaj čiji simptomi nisu vidljivi na prvi pogled, dugoročno može ostaviti ozbiljne posledice po fizičko i mentalno zdravlje.
4. Hrana postaje obaveza, a ne uživanje
Preterano restrikrivne mere mogu oduzeti sav užitak u jelu, a to će uticati na vaše psihičko stanje. Određene namirnice stimulišu proizvodnju različitih hormona poput serotonina, koji doprinose osećaju sreće i zadovoljstva. Uravnotežena, raznovrsna, hranljiva ishrana omogućava i zadovoljstvo i zdravlje.
5. Uzrok viška kilograma može biti psihički
Prekomerna uhranjenost i gojaznost mogu biti posledica raznih mentalnih stanja. Negativne emocije, stres i različite traume uzrokuju emotivno prejedanje, koje dovodi do viška kilograma.
Hroničan stres uzrokovan brzim tempom života izaziva preterano lučenje hormona stresa kortizola. Kortizol budi želju za slatkim, slanim i masnim namirnicama koje organizmu pružaju dodatnu energiju i trenutni osećaj zadovoljstva. Što je stres prisutniji u vašem životu, veća je verovatnoća da ćete u hrani pronaći emotivno olakšanje ili utehu.
Takođe, ishrana može biti način da se privremeno ućutkamo ili “stavimo pod tepih” neprijatne emocije, uključujući bes, strah, tugu, usamljenost, ogorčenost i sramotu. U tim slučajevima strikne dijete naročito nemaju uspeha, jer je potrebno prvo otkriti uzrok prejedanja, odnosno identifikovati osećanja i situacije u kojima dolazi do prejedanja, a zatim ih ukloniti. Ako ne uspevate sami da prevaziđete ovaj problem, posavetujte se sa psihoterapeutom.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)