Za zdravlje novorođenčeta najbolja hrana je majčino mleko.
U slučaju da ne dojite, treba da koristite adaptirano mleko. Ovakva ishrana promoviše razmenu materija u organizmu, ne remeteći rad bubrega.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Sa 4 do 6 meseci bebin digestivni sistem je razvijen i počinje da luči enzime potrebne za varenje skroba. Beba od 6. meseca rapidno dobija na težini i mleko više nije dovoljno. Beba postaje spremna da proba i druge namirnice.
Uvođenje čvrste hrane: Kada je beba spremna?
Oko šestog meseca beba počinje da pokazuje zainteresovanost za čvrstu hranu. Trebalo je razviti mnoge motoričke veštine i fiziološke funkcije da bi dete došlo u ovaj razvojni stadijum.
Pre svega, beba je naučila da dohvata predmete u svom okruženju. Osim šake, beba takođe aktivno koristi i usta, koja joj služe kao nekakav istraživački alat. Gotovo sve što dohvati beba stavlja u usta i vrši “ispitivanje”.
Sada dolazimo i do mokrih portikla. Već nekoliko meseci beba aktivno luči pljuvačku. Pljuvačka sadrži amilazu, enzim neophodan za varenje ugljenih hidrata.
Na kraju, javljaju se i prvi zubići (sekutići), pa dete postaje sposobno da grize hranu. Ipak, s obzirom da kutnjaci kojima žvaćemo počinju da rastu tek u drugoj godini, dete će u početku čvrst zalogaj najpre omekšavati pljuvačkom, a zatim ga pritiskati uz pomoć nepca i jezika.
Kako da znate da je beba spremna za uvođenje dodatne hrane?
1. Beba ima najmanje 4 meseca
2. U stanju je da uz podršku sedi u uspravnom položaju i drži glavu stabilno
3. Beba deluje zainteresovano kada vidi da drugi oko nje jedu
4. Kada joj date tečnu hranu kašikicom, ne gura je jezikom napolje. Ovo znači da je beba sada sposobna da jezikom pogura hranu nazad ka nepcima i da je proguta
4. Nakon podoja beba i dalje deluje gladno
Treba imati u vidu da se digestivni sistem različitom brzinom razvija kod svakog deteta. Neko dete će već sa četiri meseca biti spremno na dodatnu hranu, većina dece između 5. i 7. meseca, dok će neka deca biti spremna kasnije, između 8. i 9. meseca.
Ako je beba spremna za uvođenje nove hrane, jasno će vam to dati do znanja. Spremno će zinuti i pokazati da želi još. Bebi će biti neobična ova drugačija hrana od one na koju je navikla. I ukus i tekstura hrane u ustima su drugačiji. Beba će teško uspeti da odmah sve zadrži, već će najveći deo verovatno izbaciti jezikom. Budite strpljivi i dajte joj vremena da nauči.
Nutritivne potrebe bebe od 6 do 12 meseci
Ovo je period intenzivnog rasta i malom detetu je potrebna visoko nutritivna ishrana da bi bilo zdravo, jako i pametno.
Do 6. meseca beba svu potrebnu nutriciju dobija isključivo od majčinog ili adaptiranog mleka i nije joj potrebno ništa drugo osim toga.
Kako bebino telo raste, nakon 6. meseca mleko više nije dovoljno, te je potreban dodatak čvrste hrane.
Majčino ili adaptirano meko i dalje ostaje osnovni izvor energije i nutricije sve do 12 meseci. Da bi beba nastavila što duže da sisa, preporuka je da je hranite čvrstom hranom tek nakon podoja ili između dva podoja.
Bebina prva hrana: Redosled uvođenja čvrste hrane
Beba uči da žvaće i gura jezikom hranu ka nepcima, pa prva hrana treba da bude kašasta kako bi je beba što lakše progutala. Prvi kašasti obroci služe da se beba navikne na kašiku i nove ukuse.
Zbog novog ukusa, bilo bi dobro da se prvih dana držimo iste vrste kašice.
Uvođenje žitarica u bebinu ishranu
Najbolje je početi sa kašama od žitarica bez glutena, a to su pirinač, kukuruz i proso. Žitarice bez glutena imaju veoma mali alergijski potencijal i stoga pripadaju najbezbednijim prvim namirnicama.
Kako bi kaša zadržala što više hranjivih materija, dobro skuvajte žitarice (da ne bude vodenasta). Ovako skuvane žitarice izblendujte ili izmiksajte da bi se dobila glatka masa.
U kašu od žitarice možete dodati malo sopstvenog ili adaptiranog mleka kako bi kaša bila ređa, a i da bi je beba lakše prihvatila zbog slatkastog i poznatog ukusa mleka.
Nakon 6. meseca možete uvrstiti i žitarice koje sadrže gluten, na primer od pšenice ili raži.
Ipak, kada počnete da ih dajete bebi, naročito obratite pažnju na ponašanje deteta tog i narednih dana. Ako se kod bebe javi povraćanje, nadutost stomaka, naročita neraspoloženost, mlitavost, neobjašnjen umor, nemojte više davati ove vrste žitarica i posavetujte se sa pedijatrom. Moguće je da je dete intolerantno na gluten.
Kupovne žitarice
Kada kupujete gotove žitarice, evo šta treba da uzmete u obzir:
1. Birajte onu koja je u skladu sa uzrastom vaše bebe – na kutijama je uvek naglašeno od kog meseca se mogu koristiti – one imaju odgovarajuću kalorijsku vrednost koja je potrebna za zdrav rast i razvoj.
2. Dajte prednost onima koje su obogaćene gvožđem i vitaminima.
3. Vrlo važna osobina kupovnih žitarica je da li u svom sastavu imaju adaptiranu formulu ili ne. Tako postoje mlečne i nemčelne žitarice.
4. Mlečne žitarice u svom sastavu imaju adaptiranu formulu i prave se isključivo sa vodom. Preporučljive su za bebe koje koriste standardne mlečne formule.
5. Nemlečne žitarice u svom sastavu nemaju adaptiranu formulu i mogu se praviti sa majčinim mlekom, vodom, formulom koju beba koristi.
Ako beba sisa, birajte radije nemlečne žitarice, koje možete praviti sa majčinim mlekom ili vodom. Sa mlečnim žitaricama, kod dojenih beba, postoji mogućnost alergijske reakcije na proteine kravljeg mleka koji se nalazi u formuli u žitarici.
Ako beba uzima posebnu prilagođenu formulu (kod alergije na proteine kravljeg mleka, nepodnošenje laktoze), onda treba da koriste nemlečne žitarice koje se prave sa formulom koju koriste.
Uvođenje povrća u ishranu
Tri nedelje nakon uvođenja žitarica, možete uvesti povrće. Od povrća treba birati ono koje ne stvara teškoće sa varenjem i ne spada u jače alergene. Za početak su idealni krompir, šargarepa, tikvica. Zatim možete uvesti i: avokado, bundevu, karfiol, blitvu, grašak, kelerabu, kelj, spanać i brokoli.
Važno je da pravite razmake od par dana između uvođenja nove namirnice. Na ovaj način, ne samo da se dete navikava na ukus pojedinačne namirnice, već se lakše utvrđuje koja namirnica detetu ne prija, uzrokuje alergijsku reakciju ili intoleranciju.
Kod pripreme povrća, nemojte ga ostavljati predugo u vodi, već ga detaljno operite pod mlazom vode. Predugo držanje u vodi će osiromašiti povrće pa neće imati toliko vitamina i minerala. Obarite povrće u što manje vode, idealno na pari.
Uvođenje voća u ishranu
Nakon povrća možete uvrstiti i voće. Od voća u početku birajte lako svarljivo voće kao što su kruška, jabuka, breskva, kajsija i banana.
Trudite se da ne mešate više vrsta voća (prvih dana davanja) kako bi se beba upoznala sa ukusom jedne namirnice, a i zbog rizika od alergijskih reakcija na pojedino voće.
Uvođenje žumanca
Kada dete napuni 6 meseci, u ishranu bebe uvrstite žumance. Prvo osminu, zatim, četvrtinu, polovinu, pa onda i celo žumance.
Dobro kuvano i pasirano žumance kombinujte sa povrćem ili žitaricama ne više od tri puta nedeljno.
Uvođenje mesa
Sa navršenih 7 meseci možete početi i sa mesom. Važno je da bude dobro skuvano i izmiksano.
Da biste smanjili rizik od alergije, prvo počnite sa ćuretinom i jagnjetinom, a zatim i sa piletinom i junetinom.
Uvođenje mlečne hrane
Mlečni proizvodi će činiti jako važnu komponentu ishrane naročito kada beba više ne bude uzimala mleko. Oni sadrže hranljive belančevine, kalcijum i fosfate koji su ključno važni za razvoj bebinih kostiju.
Sa 7-8 meseci možete početi da bebi dajete meki sir, jogurt, kiselo mleko i kefir.
Uvođenje ribe u ishranu
Od 8. meseca uvrstite ribu, najbolje losos, tunu ili skušu, jer obiluju omega 3 masnim kiselinama, veoma važnim za razvoj mozga.
Ipak, neka u početku količine budu male zbog moguće alergijske reakcije, naročito ukoliko je neko u bližoj porodici alergičan na ribu.
Voda i čajevi
Pored majčinog ili adaptiranog mleka koje i dalje ostaje najvažnija namirnica, detetu možete davati običnu vodu i nezaslađene blage čajeve, npr. od kamilice ili komorača.
Količina hrane za bebu od 6 do 8 meseci
Prvih dana dajte bebi svega par kašika čvrste hrane, nekoliko puta dnevno, kako ne bi pretovarila stomak. Kako beba raste, rašće joj i stomak pa će moći da pojede više.
Za bebu do 8 meseci optimalna količina hrane je otprilike pola šolje mekane hrane, dva puta dnevno. Postepeno možete početi da uvodite i zdravu užinu između obroka, kao što je pasirano voće.
Imajte na umu da bez obzira na povećanje količine čvrste hrane, količina majčinog mleka ne bi trebalo da se smanji.
Količina hrane za bebu od 9 do 11 meseci
U ovom uzrastu količina otprilike treba da bude pola šolje, tri do četiri puta dnevno.
Umesto samo pasirane hrane, sada možete dati detetu seckanu meku hranu. Možda će vaš mališan sam probati da prstima hvata hranu i stavlja je u usta.
Nastavite da dojite dete kad god je gladno.
Trudite se da svakodnevno birate meku hranu koja je raznovrsna i bogata nutrijentima. Ovde podrazumevamo meko ili kuvano: voće, skrobno i neskrobno povrće i naročito namirnice životinjskog porekla (belo i crveno meso, mlečne proizvode, žumance, ribu).
Samo raznovrsnom ishranom osiguravate da će dete dobiti sve potrebne hranjive materije neophodne za zdrav razvoj.
Kakva je ishrana kod beba koje ne sisaju?
Beba koja ne sisa treba da počne sa čvrstom hranom sa 5-6 meseci, kao i dojena beba. Njoj će biti potrebni češći obroci i raznovrsne namirnice (uključujući mlečne) kako bi dobijala sve potrebne hranjive materije.
Počnite tako što ćete bebi davati nekoliko kašika pasirane hrane, četiri puta dnevno.
Od 6 do 8 meseci biće joj potrebno pola šolje meke hrane četiri puta dnevno plus zdrava užina.
Od 9 do 11 meseci biće joj potrebno pola šolje hrane četiri do pet puta dnevno, plus dve zdrave užine.
Sa navršenih 12 meseci vaš mališan će verovatno imati 3 puna obroka (doručak, ručak, večeru) i 2 – 3 hranjive užine tokom dana.
Iako je majčino ili adaptirano mleko i dalje odličan izvor nutricije i kalorija za dete, ono sa navršenih godinu dana više nije neophodno.
Važni saveti za ishranu kod beba:
1. Tečne kašice dajte kašikicom, a ne flašicom, zbog prevencije karijesa.
2. Kod uvođenja naredne namirnice, dobro je pomešati sa onom koju je beba već prihvatila.
3. Nove namirnice bi trebalo uvoditi u razmacima od po nekoliko dana. Ako se desi da beba ispolji nekakvu reakciju (crveni sip, povraćanje, dijareju) na ovaj način će biti mnogo lakše da utvrdite namirnicu koja je uzrokovala moguću alergiju ili intoleranciju.
4. Ako se desi da beba ispolji neku alergijsku reakciju, stavite tu namirnicu na “crnu listu” i nemojte je davati detetu neko vreme. O ovome se svakako posavetujte sa pedijatrom.
5. Ako se bebi ne dopada novi ukus (pljuje ili odbija ranu), nemojte je siliti, već probajte ponovo za nekoliko dana. Takođe, možete probati i da tu namirnicu pomešate sa drugom koju beba voli ili da ubacite malo svog mleka.
6. Nemojte soliti bebinu hranu, čak i kada se vama čini neukusnom. Bebama je do prve godine potrebno vrlo malo soli (manje od 1 grama dnevno). Bubrezi još uvek nisu spremni za obradu veće količine od ove.
7. Važno je da obrok ne bude neprijatno iskustvo za bebu. Posmatrajte je, daće vam do znanja ako je sita ili ne želi više dajede, pa tada i stanite sa hranjenjem.
8. Zapamtite da uvođenje čvrste hrane za bebu još uvek ne znači potpunu promenu ishrane. U ovom periodu (6 do 12 meseci) majčino ili adaptirano mleko je i dalje osnovni izvor energije i hranljivih materija, a čvrsta hrana predstavlja tek dodatak ishrani, koji će postepeno sve više uzimati primat.
9. Bebi će svaka nova namirnice, naročito prva, biti iznenađenje. Uživajte u posmatranju ovog jedinstvenog bebinog iskustva i načina reagovanja. Možda će poušati da prstima izvuče hranu kako bi je razgledala. Spremite se za remek dela, po stolu, po podu…Da biste sebi olakšali, stavite bebi veliku portiklu i nemojte je hraniti iznad tepiha.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)