Da bi vam biljke u kući i bašti bile večito zelene i bujne, napravite im domaći KOMPOST od ovoga

Đubrenje zemljišta je sjajan način snabdevanja biljaka hranjivim materijama.

Obogaćivanje zemlje, iz koje biljka vremenom iscrpi hranjive materije, omogućiće da sadnica uvek bude bujna, da redovno cveta i raste i da deluje zdravo.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

Pored brojnih veštačkih đubriva namenjenih sobnom ili vrtnom bilju, postoje i sjajni i jeftini načini da napravite svoje, domaće.

Kompost je organski materijal koji nastaje gomilanjem suvog lišća i ostataka hrane. Ukratko, kompost se pravi od organskog otpada koji apsolutno svi pravite kod kuće.

Postoje dva glavna sastojka u kompostu:

1. Smeđi materijali (lišće i grančice)
2. Zeleni materijali, (voće, povrće, trava, ostaci kafe…)

Pored njih, tu je i voda, jer kompost treba redovno da se zaliva.

Kako se pravi kompost?

Kompost se sakuplja vremenom. Možete da ga skupljate u kući, tako što ćete u određenu posudu da ostavljate kore od voća i povrća, ljuske jaja, talog od kafe, listiće čaja i drugo.

Takođe, možete skupljati organski otpad i u dvorištu, u bašti i vrtu ili na balkonu. Za stvaranje komposta, neophodan je vazduh, pa ako ga skupljate u plastičnu posudu, pobrinite se da ona ima rupice kroz koje će vazduh prolaziti.

Takođe, ako ga skupljate napolju, na otvorenom, bilo bi dobro da ga zaštitite od životinja.

Ukoliko pravite kompost na otvorenom, treba da izaberete suv deo dvorišta koji se ne nalazi na suncu. Iskopajte rupu i u nju prosipajte materije, koje ćete s  vremena na vreme zaliti.

Iako je ovaj način kompostiranja nešto duži, svakako je praktičan. U prodavnicama su dostupni i komposteri različitih zapremina.

Rasporedite kompost tako što ćete pomešati zelene materijale koje ste prethodno imali (u kuhinji) sa smeđim materijalom, a zatim lagano natopiti materijal. Sve to prekrijte slojem sena, zemlje ili lišća i obavezno pokrijte nečim odozgo kako kompost ne bi bio izložen direktnoj sunčevoj svetlosti.

Za pravljenje komposta, možete da koristite ostatke voća i povrća, listiće čaja (bez kesica), travu, lišće, grančice, ljuske koštunjavog voća, talog od kafe, piljevinu, pa čak i novine, papir i vatu.

U kompost ne bi trebalo da stavljate materije koje sadrže veliki procenat masti. Ulja, mlečne proizvode, kosti, meso i mesne prerađevine takođe nisu dobar izbor.

Životinjski izmet je u redu, ali samo ako je u pitanju biljojed. Takođe, u kompost ne treba da stavljate ostatke biljaka koje su tretirane pesticidima.

Kompost treba redovno proveravati i svremena na vreme ga promešati.

Znaćete da je kompost spreman za korišćenje i posipanje oko biljaka, kada dobije tamno braon ili crnu boju. Njegov miris, biće najsličniji vlažnom mirisu koji osetite u šumi.

BONUS VIDEO: