Pevač Zoran Kalezić 1. februarta će proslaviti 72. rođendan, a nedavno je u Podgorici imao i operaciju prilikom koje su mu odstranjeni delovi oba plućna krila koja su bila zahvaćena kancerom.
On je sada otkrio kako se oseća i kakvi su mu planovi.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
– Kako mogu da se osećam? Borim se. Sada idem na hemoterapiju, u specijalnu kliniku za plućne bolesti u Nikšiću. Te hemoterapije su jedina nada čoveku koji ima rak pluća, one mogu da “kupe” dve-tri godine života, a ja verujem u medicinu. Imao sam neku svoju viziju da se lečim tu, gde je moj narod. Jer ja sam narodni pevač, umetnik naroda. Ako treba da skončam, bolje da to bude ovde, nego da skončam kao nečiji sluga u inostranstvu – rekao je on za Novosti.
U Srbiji je stekao status istaknutog umetnika, a u Americi status zaslužnog umetnika, i to isključivo svojim pevanjem, a iako je rođen u Danilovgradu, u rodnoj zemlji nema status umetnika.
– Jednostavno sam ničiji, a kad si ničiji, niko za tebe ne daje ni pet para – istakao je pevač za pomenuti medij.
– Kada je skoro jedan moj prijatelj potegao to pitanje, dobio je odgovor: “Što ne ide u DPS, on je njihov pevač”. A ja sam uvek pevao svom narodu. Bolest je mnogo skupa. Ne daj bože, nikom! Neću da puzim ni pred kim, ne želim da se ponižavam. Nisam ja mandatorni čovek, niko me nije postavio na mesto na kom sam, niti mi je dao mandat. Narod me je odabrao, i od penzije koja iznosi 320 evra, a koju sam stekao svojim radom, živim i lečim se – priča Zoran dalje.
Da nije džabe pevao i živeo, Kalezić se uverio u bolnicama u Podgorici i Nikšiću, gde se prema njemu odnose sa velikim poštovanjem.
– Tu sam shvatio šta znači biti narodni umetnik. Doktori, hirurzi i celokupno medicinsko osoblje pokazuje mi ljubav u svakodnevnom ophođenju, što me čini srećnim. Još više sam srećan što je uz mene i supruga Irena, jer deca žive svoje živote, sin u Americi, a ćerka u Beogradu – nastavlja on priču.
Na kraju je rekao i šta mu je velika želja.
– Voleo bih da održim još jedan koncert u Domu sindikata, hramu muzike, gde sam mnogo puta izlazio na binu. Prvi put 1972, kada sam koncert poklonio divnoj deci iz Škole učenika u privredi. Meni je pesma sve. Pevaću do poslednjeg daha. Pevao sam nedavno i na stihove Alekse Šantića i Vite Nikolića, ali, nažalost, nijedna diskografska kuća ne želi da objavi album sa tim pesmama – zaključio je Zoran Kalezić za Novosti.
BONUS VIDEO:
Izvor: Objektiv.rs, Novosti
Komentari (1)
Желим ти Зоки да што пре победиш ту опаку болест и ако да Бог одржиш концерт у Дому синдиката. Од срца ти желим брз опоравак.