Monah Arsenije, koji je već četiri godine iguman manastira Svetih apostola Petra i Pavla, u narodu poznatijem kao Ribnica, u malom selu Paštrić kod Mionice pomaže drugima da ne krenu pogrešnim putem kojim je on išao pre nego što je ušao u pravoslavlje.
Kako nam je otkrio, kad je otišao u manastir život mu se potpuno promenio, o čemu je Objektiv već pisao.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
– Počeo sam da pucam po svim šavovima, napali su me demoni iz mladosti pošto sam prestao da koristim sve one sedative u obliku narkotika i raznoraznih stvari. Ipak, ne odustajem, tražim način da se vratim u moju Jugoslaviju – kaže nam monah Arsenije Jovanović (61), koji je posle šest godina provedenih u Americi odlučio da se zauvek nastani u svojoj domovini, da duhovni mir potraži u nekoj od srpskih svetinja.
Pošto mu je viza odavno istekla, Arsenije se uputio u jugoslovenski konzulat u Njujorku. Međutim, nije bilo tako lako napustiti ovu, kako navodi, prokletu zemlju, zbog koje je upoznao lošeg sebe.
– Tamo mi je gospodin Ilir Sinani na šalteru rekao: “Ne možete tek tako da se vratite u Jugoslaviju. Može samo jedan dokument u jednom pravcu i pravo na ratište”. Prebledeo sam. Rekao mi je da sam vojni begunac jer se nisam javio vojsci da služim vojni rok. Iako sam ga ubeđivao da sam u Americi iz verskih razloga, nisam uspeo da dobijem vizu. Onda mi je Bog ukazao na jednu monahinju u manastiru u Pensilvaniji u kojem sam boravio neko vreme. Ona mi je puno pomogla. Bila je jako dobra žena – kazao je.
Zahvaljujući velikodušnoj Grkinji koja ga je uputila na njenog sina koji je radio u grčkoj ambasadi u Vašingtonu, Arsenije je uspeo da dobije produženje pasoša.
– Svi iz jugoslovenske ambasade u Vašingtonu gledali su me kao da sam bog. Kada su me videli u mantiji, primili su me iz najvećeg poštovanja. A dok je, recimo, onaj Sinani u meni video vojnog begunca. Ljudi različito gledaju na veru – objasnio je.
Po dolasku iz Amerike, Arsenije je dvanaest godina proveo u manastiru Visoki Dečani, gde se i zamonašio, a potom je iskusio život samotnjaka u isposnici na jednoj planini. Zbog bolesti, otišao je u manastir Ostrog. Ipak, srce mu je patilo za Srbijom.
– Nakon godinu dana provedenih na Ostrogu zajedno sa mojom majkom, po glavi mi se motalo: “Pakuj se, spremaj se, ideš za Srbiju”. Tu je bio jedan monah kom sam se jadao da ne mogu više da izdržim i da želim da idem “kući”.
NAPOKON RIBNICA
Bog je želeo da Arsenije konačno pronađe svoj mir, pa ga je 2017. godine poslao u mali, oronuli manastir Svetih apostola Petra i Pavla, u narodu poznatijem kao Ribnica, u malom selu Paštrić kod Mionice.
– Nećete verovati kako se Ribnica desila! Monah sa Ostroga je boravio u jednoj banji u Srbiji zbog reumatike i jednog dana me zove i kaže: “Arsenije, nađi telefon sa Viberom, šaljem ti slike, pronašao sam manastir za tebe”. On je, u stvari, tražio za sebe hram, ali mu Ribnica nije odgovarala zbog vlage. Meni je na prvu loptu super izgledala, iako je tada bila u mnogo lošem stanju. Pre mog prethodnika koji je ovde službovao tri godine, manastir nije radio više od 150 godina. Postojala je samo seoska crkva – rekao je.
Kako kaže, usplahiren kao malo dete koje je dobilo bombonu, Arsenije je otišao u obilazak Ribnice.
‒ Bilo je neko tmurno vreme, magla, pada kišica… Crkva oguljena, sve zaključano, jad i beda! Plus, napala me neka sila, dere me iznutra, hoće da me udavi! Seo sam u kola i rekao sebi: “Idem odavde i nikada se više ne vraćam.” To je bilo jače od mene. Odem ja u Valjevo kod episkopa i primi me pokojni vladika Milutin. Objasnim mu da sam 30 godina monah, da sam se vratio u Srbiju i da se usuđujem da pomislim da bih mogao biti i starešina nekog manastira ako ima neko mesto za mene. On kaže: “Naravno, kako da ne, gde biste vi? Hoćete Ribnicu?” Prenemažem se, drži, ne daj, kažem mu da sam reumatičan i da mi smeta vlaga. Ponudio mi je još dva sela, pa reših da istražujem ta područja – objasnio je.
BOG UKAZAO NA MANASTIR
Obilazeći manastir u jednom selu, pa u drugom, Arsenije shvati da takva mesta nisu za njega, te da bi, možda, uz pomoć eparhije, mogao sebi i narodu da izgradi novi duhovni hram.
– Napisao sam pismo vladici Milutinu, nikako da stigne odgovor. Prolazili su dani, meseci i stiže odgovor. “Ni verni narod, ni monaštvo, ni sveštenstvo se ne slaže s tim. Pored drevnih svetinja, ne možemo da stvaramo novu. Ako hoćete neku od ovih koje imamo, mi ćemo vam izaći u susret”, pisalo je u pismu. Sutradan sam ponovo otišao u Ribnicu, rekoh, opet da vidim, možda sam se ogrešio o nju. Kad sam stigao u Ribnicu, a sunce uperilo svoje zrake na taj sveti hram, ukapiram ja da sam onda preživeo žešći demonski napad. Shvatio sam da je ovo moje mesto, da ovde mene Bog želi. U novembru 2017. godine došao sam u Ribnicu i tako je počeo moj život ovde – ispričao je.
PRIHVAĆEN OD NARODA
Kako nam priča sadašnji iguman ovog skromnog, ali lepog manastira kod Mionice, u početku je bilo teško živeti u ovom selu.
– Moj prethodnik je imao tešku narav i svađao se sa svima, a čak se i sudio. Prvih šest meseci samo su mi stizale sudske parnice sa meštanima. Mic po mic, videli su da nisam kao on i prihvatili su me. Prošlo je četiri godine otkad sam došao ovde i nisam se pokajao – kazao je.
Arsenije priča da je ovo sveto mesto bilo izletište na kojem su se okupljali mladi.
– Bilo je svega. I roštiljanja i golih ljudi i golih žena, sve dok nisam izgradio betonski zid. Nalazio sam špriceve, kondome, ženske gaće, tampone, konzerve od piva. Ma ludilo! Dešavalo se da žena dođe u manastir u kupaćem kostimu. Zaustavim je i kažem: “Gde ćete tako odeveni?” Ona meni: “More, pope, pusti me, gledaj svoja posla.” Sramota! Sada posetioci samo pređu preko mosta i odu na drugu stranu. To je svakako 80 odsto manje od onog stampeda kada su dolazili. Svi su bili poludeli, pobesneli. Rekao sam: “Ili gradim ovo da sprečim ovo ludilo ili odlazim.” Onda sam podigao zid i kapiju – istakao je naš sagovornik.
Monah Arsenije teži da formira duhovni centar u Ribnici i da od nje napravi pravu oazu u svakom smislu. Najviše vernika ima tokom letnjeg perioda, kada zna da bude i napeto.
Piše: Sanja Radovanović
BONUS VIDEO:
OVU I DRUGE ZANIMLJIVE PRIČE PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANJU ZA 8. DECEMBAR
Izvor: Objektiv.rs
Komentari (3)
Nija tacno da je crkva bila.zapustena,njegov prethodnik je sredio crkvu i crkveni dom i jos dosta stvari,a ti si dosaon na gotovo.Ogradio si manastir kineskim zidom,i postavio kapiju 5m visoku.I mnogo volis da se snimas.
Tebe, 'igumane', ne zanima ništa osim 'igumana arsenija'. Ti ne žejiš da se žrtvuješ i da, 'nedajbože', radiš. Sebična si lenština.
Divan primer kako covek moze da se promeni.Voleo bih da mogu da ga upoznam.Postovanje Oce.