Sladoled je mnogo lepši kad je hladan, dok je supa ukusnija vruća.
Međutim, razlika u ukusu je samo jedan apsekt vruće i hladne “debate”.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Topla i hladna hrana različito utiče na organizam, a ovo su načini na koje deluju.
1. Oni koji biraju hladna jela troše više kalorija
Kao što je nedavno istraživanje pokazalo, postoji uobičajena zabluda da topla hrana ima više kalorija jer brže postajete siti. Međutim, istraživači su otkrili da ljudi koji biraju hladna umesto toplih jela obično troše više kalorija. Oni troše najmanje 31 odsto kalorija, najmanje 37 odsto masti i više od 22 odsto ugljenih hidrata. Ovaj problem je još uočljiviji kod ljudi koji pate od gojaznosti, a jedno od predloženih rešenja bilo bi dodavanje toplog jela uz hladnu salatu.
2. Telo ima više problema sa varenjem hladne hrane
Način na koji naše telo vari hranu je tako što je dovede do osnovne temperature. To znači da kada pojedemo nešto hladno, naše telo mora da uloži dvostruki napor kako bi prvo zagrejalo hranu, a zatim je svarilo. Na primer, organizmu je potrebno da vruću supu svari za samo 15 minuta, a za mlečne proizvode, posebno za ledeni sladoled, potrebno je od 30 minuta do dva sata.
To ne znači da treba da prestanete da jedete hladne namirnice. Ono što možete da uradite sa hladnim jelima je da ih držite duže u ustima kako bi enzimi mogli da počnu da ih razgrađuju dok se zagrevaju.
3. Topla hrana je često hranljivija
Topla hrana se zaista lakše vari i, kao rezultat, sve hranljive materije se mnogo brže apsorbuju iz tela. I ne samo to, već kada se neko povrće, kao što je paradajz, kuva, povećava se količina likopena. Takođe, tople žitarice, poput ovsa, bogate su vlaknima i nisu obložene šećerom kao što je kod hladnih namirnica.
Međutim, jedna mana kuvanja voća i povrća je to što se smanjuje koncentracija vitamina. Dakle, najbolje je da ih jedete sirove ili kuvate što manje.
4. Hladna voda se apsorbuje brže od vruće
Kaže se da se hladna voda mnogo brže apsorbuje, a još jedna prednost je da ona pomaže u povećanju izdržljivosti za one koji treniraju svakodnevno ili veoma često. Takođe, utvrđeno je da će topla voda naterati da pijete manje količine, što može dovesti do dehidratacije. S druge strane, smatra se da je piće oko 16 stepeni Celzijusa najbolje za konzumiranje.
5. Vruća hrana nas duže drži sitim
Razlog zašto se to dešava je taj što vruća hrana sadrži mnogo više hranljivih materija, a takođe čini ukus mnogo boljim. Dakle, vaš osećaj zadovoljstva je povećan i brzina kojom konzumirate jelo je smanjena. Kada jedete polako, vaš mozak dobija signale da polako postajete siti.
Sporo konzumiranje hrane omogućava da jedete onoliko koliko vam je potrebno, a vaš mozak potiskuje apetit duže vreme nakon što završite sa jelom.
6. Tople namirnice povećavaju telesnu temperaturu
Nema sumnje da topli napici, kao što su kafa, čaj i supa, mogu učiniti da se osećate toplijim. Ali postoje i neka hladna pića i namirnice koje mogu doprineti povećanju telesne temperature.
Sladoled je, na primer, ukusna namirnica koja je hladna, ali može učiniti da vam kasnije bude toplo. To je zbog visokog sadržaja masti i proteina, koji zagrevaju telo dok varite hranu. Takođe, vaše telo ulaže mnogo više energije za varenje masti, napor koji povećava vašu telesnu temperaturu i čini da se osećate toplije.
7. Topla hrana podstiče zdravlje creva
Kada kuvate obrok na temperaturi iznad 65 stepeni Celzijusa, veoma je teško svim mogućim mikroorganizmima da prežive i da vam nanesu štetu. Isto važi i za vodu za koji niste sigurni u njen kvalitet. S druge strane, hladna gazirana pića mogu izazvati nelagodnost u stomaku, pa čak i mučninu. Takođe, hladna hrana može da izazove stvaranje gasova u crevima.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)