Može li visoka vakcinisanost da zaustavi pandemiju koronavirusa po načelu kolektivnog imuniteta ili ne?
To je pitanje oko kojeg se lome koplja između velike većine medicinske i naučne zajednice, vlasti koje pokušavaju da privole svoje građane na vakcinaciju i svih onih koji veruju da je vakcina najučinkovitije oružje koje imamo protiv pandemije s jedne strane, te onih koji, uglavnom iz iracionalnih razloga, proglašavaju vakcine beskorisnim i/ili opasnim s druge strane.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Naravno, odgovor zavisi i od strategije vakcinacije – treba li na razne načine podsticati, pa i terati ljude da se vakcinišu kako bi se postigao željeni kolektivni imunitet, za koji i dalje nije jasno na kojem procentu se dostiže, ili je pritisak na opštu populaciju da se vakciniše kontraproduktivan jer je, po ovom pogledu, dovoljno vakcinisati stare i hronično bolesne te tako zaštititi najugroženije grupe.
I dok je ta dilema još donedavno bila pretežno u domenu spekulacije, sad je već dovoljno zemalja, i u Evropi i širom sveta, koje su postigle dovoljno visoku vakcinisanost da možemo da izvučemo određene zaključke.
Da bi se to napravilo, naravno, mora da se sagleda epidemiološka situacija u tim zemljama i uporedi s onim najgore vakcinisanim. Ograničimo se, ovom prilikom, na Evropu, u kojoj imamo većinu najbolje vakcinisanih zemalja na svetu i sasvim dovoljno onih s druge strane spektra.
Uzeto je devet najbolje vakcinisanih zemalja u Evropi, koje sve imaju najmanje 70% ukupne populacije koja se vakcinisala – dakle, uključujući i decu mlađu od 12 godina, za koju u većini evropskih zemalja vakcinacija, barem zasad, nije odobrena – i devet najslabije vakcinisanih, koje sve imaju manje od 50% vakcinisanosti. Gleda se procenat potpuno vakcinisanih, dakle onih koji su primili barem dve doze vakcine (ili jednu, u slučaju vakcine Johnson & Johnson koja ne dolazi u dve doze).
Koristili su se podaci sa specijalizovane stranice Our World in Data (OWD), nastale kao saradnja istraživača sa univerziteta Oksford i neprofitne organizacije Global Change Data Lab, koja se u poslednjih godinu i po profilisala kao jedan od najboljih globalnih izvora podataka o pandemiji koronavirusa.
Za sve podatke u nastavku uzet je petak, 12. novembar kao referentni datum, osim u retkim slučajevima gde su najnoviji podaci na OWD-u bili nešto starijeg datuma. To se, međutim, ne odnosi na brojeve umrlih i zaraženih, koji su svakodnevno ažurirani na OWD-u.
Vakcinisanost:
– Portugal – 87.6%
– Island – 81.4%
– Španija – 80.1%
– Danska – 76.1%
– Irska – 75.5%
– Belgija – 74%
– Holandija – 73.2%
– Italija – 72.3%
– Finska – 71.2%
– Hrvatska – 45.8%
– Srbija – 44.1%
– Crna Gora – 39.4%
– Rumunija – 34.7%
– Rusija – 34.3%
– Albanija – 31.8%
– Bugarska – 23.2%
– Bosna i Hercegovina – 20.9%
– Ukrajina – 19.4%
Zatim je napravljen pregled epidemiološke situacije u tim zemljama, gledajući najvažnije varijable: aktuelne brojeve novozaraženih, umrlih, hospitalizovanih i onih na odeljenjima intenzivne nege koji boluju od kovida-19. U zagradama je navedena vakcinisanost kako bi poređenje ovih varijabli bilo preglednije.
Iako je uključen broj novozaraženih, budući da je to i dalje bitna varijabla koja može poslužiti za predviđanje kretanja novog talasa pandemije, potrebno je naglasiti da za visoko vakcinisane zemlje ova varijabla postaje sve manje relevantna.
Naime, kao što su celi niz istraživanja i podaci iz zemalja širom sveta pokazali, vakcine protiv koronavirusa mnogo slabije štite od infekcije delta sojem, koji je mnogo zarazniji od pređašnjih, a imunitet koji vakcine stvaraju opada s vremenom – u manjoj meri protiv teškog oblika bolesti i smrti, ali u većoj meri protiv same infekcije.
Stoga visoko vakcinisana zemlja, kao što se iz podataka vidi, može da ima relativno visok broj novozaraženih, uporediv s onima koje su nisko vakcinisane, ali i dalje da zadrži niske brojeve teško obolelih i umrlih.
Nedeljni prosek dnevno zaraženih na milion stanovnika vs vakcinisanost(u zagradama):
– Hrvatska (45.8%) – 1354
– Crna Gora (39.4%) – 939
– Irska (75.5%) – 750
– Belgija (74%) – 737
– Holandija (73.2%) – 720
– Srbija (44.1%) – 675.1
– Bugarska (23.2%) – 541
– Ukrajina (19.4%) – 516
– Island (81.4%) – 438
– Danska (76.1%) – 423
– Rumunija (34.7%) – 337
– Rusija (34.3%) – 265
– Bosna i Hercegovina (20.9%) – 241
– Albanija (31.8%) – 203
– Finska (71.2%) – 140
– Portugal (87.6%) – 118
– Italija (72.3%) – 111
– Španija (80.1%) – 62
Broj umrlih na milion stanovnika u poslednjih nedelju dana vs vakcinisanost (u zagradama):
– Bugarska (23.2%) – 172
– Rumunija (34.7%) – 136
– Ukrajina (19.4%) – 114
– Crna Gora (39.4%) – 95
– Hrvatska (45.8%) – 87
– Srbija (44.1%) – 66
– Bosna i Hercegovina (20.9%) – 63
– Rusija (34.3%) – 56
– Irska (75.5%) – 15
– Belgija (74%) – 14
– Albanija (31.8%) – 12
– Holandija (73.2%) – 10
– Finska (71.2%) – 6
– Italija (72.3%) – 5
– Danska (76.1%) – 5
– Portugal (87.6%) – 5
– Španija (80.1%) – 4
– Island (81.4%) – 0
Što se obolelih od kovida-19 koji su hospitalizovani tiče, uzete su obe relevantne varijable – sve koji su hospitalizovani i one koji su zbog teških komplikacija smešteni na odeljenja intenzivne nege, često i na respirator ili kiseonik (ECMO).
Pritom je važno naglasiti da su ovi podaci na stranici Our World in Data dostupni samo za deo analiziranih zemalja, po svemu sudeći zato što ostale zemlje nisu dostavile aktualne podatke nadležnim zdravstvenim institucijama.
Broj pacijenata na intenzivnoj nezi na milion stanovnika vs vakcinisanost (u zagradama):
– Bugarska (23.2%) – 106
– Rumunija (34.7%) – 98
– Srbija (44.1%) – 40
– Belgija (74%) – 34
– Holandija (73.2%) – 18
– Irska (75.5%) – 15
– Španija (80.1%) – 8
– Danska (76.1%) – 7
– Italija (72.3%) – 6
– Portugal (87.6%) – 6
– Finska (71.2%) – 6
Broj hospotalizovanih pacijenata na milion stanovnika vs vakcinisanost (u zagradama):
– Bugarska (23.2%) – 1214
– Srbija (44.1%) – 957
– Hrvatska (45.8%) – 522
– Belgija (74%) – 167
– Irska (75.5%) – 96
– Holandija (73.2%) – 69
– Italija (72.3%) – 60
– Island (81.4%) – 52
– Danska (76.1%) – 48
– Finska (71.2%) – 44
– Španija (80.1%) – 38
– Portugal (87.6%) – 34
Hrvatska
Hrvatska ima ogroman skok poslednje tri nedelje zahvaljujući kojem se popela na drugo mesto u Evropi, ali i svetu (iza Slovenije). Rast u poslednje dve nedelje u odnosu na dve nedelje pre toga iznosi 81.2%.
A rast slučajeva prati i veliki porast broja umrlih, po čemu je Hrvatska trenutno četvrta, ali s tendencijom da se popne još više, budući da je u Rumuniji, koja je donedavno bila prva, broj umrlih poslednjih dana u padu. Po broju hospitalizovanih je treća u Evropi, a i ta krivulja uporno raste.
U Hrvatskoj su kovid-potvrde, koje mogu da dobiju oni koji su se vakcinisali, preboleli koronavirus u poslednjih pola godine ili imaju negativan test (star do 48 sati za antigenski, do 72 sata za PCR-test), uvedene još u junu, ali samo za koncerte, utakmice i druge javne događaje s više od 100 posetilaca(sad više od 50). Režim kovid-potvrda proširen je tek početkom prošlog meseca na sve zaposlene u zdravstvu i sistemu socijalne nege, a ovog meseca, odnosno od sledeće nedelje, na sve korisnike i zaposlenike javnih i državnih službi.
Crna Gora
Crna Gora nakon letnjeg rasta i jednomesečnog pada poslednjih mesec dana opet ima rast novozaraženih (30% u poslednje dve nedelje). Što se tiče broja umrlih, ova zemlja, koja je slabije vakcinisana od naše, ima ponovni rast nakon dvomesečne oscilacije i trenutno stoji na trećem mestu u Evropi.
Stoga su crnogorske vlasti najavile da će, ako situacija nastavi da se pogoršava, postrožiti epidemiološke mere, što bi značilo da će kovid-potvrde morati da imaju svi zaposleni u javnoj upravi te da će biti nužne i za vožnju javnim prevozom i ulazak u tržne centre, teretane i poslovne prostore.
Irska
U Irskoj, koja ima visoku vakcinisanost od 75%, broj slučajeva svejedno raste već mesec dana, a poslednje dve nedelje se dodatno ubrzao – dvonedeljni rast u odnosu na dve nedelje pre toga iznosi 62.9%. Irska je treća po broju novih slučajeva među navedenih 18 zemalja, iza slabo vakcinisane Hrvatske i Crne Gore.
Ipak, izuzetno je indikativno to što porast broja novih slučajeva u Irskoj ne prati ni približno jednako značajan porast smrti. Irska je tu po sredini među nabrojanim zemljama, s 15 umrlih na milion stanovnika protekle nedelje – to je skoro šest puta manje nego u Hrvatskoj i preko 11 puta manje nego u Bugarskoj. Broj obolelih na intenzivnoj nezi takođe raste od avgusta, ali je i dalje vrlo daleko od stope u nisko vakcinisanim istočnoevropskim zemljama – i verovatno će tako i ostati.
Irska je, podsetimo, krajem jula uvela kovid-potvrde kao uslov za ulazak u zatvorene prostore pabova, kafića i restorana, kao i za noćne klubove i koncertne dvorane, konferencije, bioskope i pozorišta, osim za maloletnike koji su u pratnji roditelja, prema službenoj stranici irske vlade.
Belgija takođe ima rast novozaraženih već gotovo mesec dana, iako je poslednjih nekoliko dana u padu. Dvonedeljni rast joj iznosi 47.5%, a po broju zaraženih je na visokom četvrtom mestu, uprkos vakcinisanosti od 74%. Po broju smrti ima blagi rast s oscilacijama, ali i dalje ih, na primer, ima gotovo sedam puta manje nego Hrvatska. Doduše, ova zemlja ima zabrinjavajući porast obolelih na intenzivnoj u poslednje dve nedelje, kojim se izdvojila od ostalih visoko vakcinisanih zemalja, a i sad se već približava nivou koji ima daleko slabije vakcinisana Srbija.
Holandija
Holandija takođe ima rast novih slučajeva poslednjih mesec dana, a dvonedeljni rast iznosi čak 100%, najviše među nabrojanim zemljama. Njega, iako u daleko manjoj mjeri, prati i porast broja obolelih na intenzivnoj u poslednje tri nedelje. Ovaj zabrinjavajući trend očito je razlog zašto je holandska vlada odlučila ponovo da uvede delimični lokdaun, prva u zapadnoj Evropi u ovom talasu pandemije.
Kako javlja BBC, od subote uveče će se na tri nedelje uvesti mere ograničenja radnog vremena do 20 sati za supermarkete, kafiće, restorane i hotele, ograničenje okupljanja u domovima na četvoro odraslih gostiju i rad od kuće. Broj smrti je u Holandiji takođe u porastu poslednje dve nedelje, ali svejedno je na gotovo devet puta nižem nivou nego Hrvatska.
Srbija
U Srbiji je krivulja novozaraženih nakon višemesečnog eksplozivnog rasta poslednja dva meseca ušla u stagnaciju, a sada već i pad, koji u poslednje dve nedelje iznosi 20%. Broj pacijenata na intenzivnoj je, nakon velikog rasta u avgustu i septembru, od prošlog meseca u stagnaciji. Broj umrlih je takođe ovaj mesec ušao u relativnu stagnaciju nakon dugog rasta pa rast umrlih u poslednje dve nedelje iznosi manje od 10%. Ipak, i dalje je tek nešto ispod Hrvatske po broju umrlih.
I Srbija je, s obzirom na kritičnu epidemiološku situaciju, u oktobru uvela kovid-propusnice, ali u vrlo ograničenom obliku – za ugostiteljske objekte u zatvorenom prostoru, ali samo posle 20 časova.
Bugarska, Ukrajina
Bugarska je imala snažan višenedeljni rast broja novih slučajeva do početka ovog meseca, kad je nastupio blagi pad koji u poslednje dve nedelje iznosi oko 3%. Ipak, broj obolelih na intenzivnoj neumoljivo raste, po čemu je pre desetak dana prestigla i Rumuniju. Pre nekoliko dana prestigla ju je i po broju smrti pa je i u toj kategoriji sad na crnom prvom mestu u Evropi, ali i svetu.
Bugarske vlasti uvele su obavezne zelene propusnice, proširenu verziju kovid-potvrda, za posete kafićima, restoranima, teretanama, bioskopima, muzejima, klubovima, hotelima i sportskim događajima tek 19. oktobra, kad je četvrti talas već eskalirao. U regijama s posebno visokom pojavom virusa i nastava je prebačena na onlajn oblik.
U Ukrajini se dvomesečni rast novih slučajeva ovog meseca izravnao pa joj rast u poslednje dve nedelje iznosi oko 19%. Broj smrti, međutim, dramatično raste poslednja dva meseca, pa je ova zemlja tu sad na petom mestu u Evropi i svetu. Škole u ukrajinskim žarištima zaraze su od kraja oktobra zatvorene, a Kijev je uveo obavezne potvrde o vakcinaciji ili negativan test za pristup javnom prevozu.
Island
A Island, koji je imao zaista eksplozivan rast broja novih slučajeva u julu, nakon čega mu je krivulja oštro pala, od kraja septembra opet ima sve ubrzaniji rast, koji u poslednje dve nedelje iznosi 69%. Očigledno je da, barem u slučaju Islanda, visoka vakcinisanost nije uspela da zaustavi treći i četvrti talas, potpomognut daleko zaraznijom delta varijantom koronavirusa.
Međutim, broj smrti u Islandu, koji u poslednjih nedelju dana iznosi ravno nula, jasno pokazuje učinkovitost vakciacije populacije u sprečavanju najgorih posledica pandemije. Broj hospitalizovanih se ipak više nego udvostručio u poslednje tri nedelje, ali i dalje je 10 puta manji (na milion stanovnika, naravno) nego u Hrvatskoj.
Vlada ove male zemlje od samo 350 hiljada stanovnika – statistike su kod mikro-država često iskrivljene u jednom ili drugom smeru upravo zbog malih brojeva – uvela je početkom meseca određene restrikcije koje bi se, doduše, teško mogle nazvati lokdaunom. Umesto toga, uvedeno je pravilo fizičke udaljenosti od jednog metra, a tamo gde se taj razmak ne može poštovati opet je obavezno nošenje maske. Takođe, na javnim skupovima ponovo ne može biti više od 500 ljudi, a barovi i restorani se zatvaraju u 23 sata.
Danska
I Danska, uprkos vakcinisanosti, ima snažan rast novozaraženih u poslednje tri nedelje, a svakako je zanimljivo da je on trenutno viši nego u Rusiji, Rumuniji ili Bosni i Hercegovini – iako bi to vrlo lako mogao biti rezultat slabijeg testiranja u tim zemljama.
Stoga je vlada ove zemlje, nakon što je početkom septembra ukinula kovid-potvrde, koje su na snazi bile mesecima, odlučila da od petka ponovo uvede kovid-potvrde kao uslov za ulazak u restorane i noćne klubove, kao i koncerte, konferencije, sajmove i zabavne parkove.
Ali i Danska nedvosmisleno pokazuje da visoka vakcinisanost može učinkovito da razbije korelaciju između broja zaraženih i teško bolesnih te umrlih. Broj lečenih na intenzivnoj, iako u blagom porastu, manji je 15 puta nego u Bugarskoj, a broj umrlih, koji jedva da raste, manji je gotovo 35 puta.
Bosna i Hercegovina, Finska, Portugal
Bosna i Hercegovina ima relativno nizak broj novih slučajeva, koji je u stagnaciji – niži nego u Danskoj, na Islandu, u Holandiji ili Irskoj. I broj smrti stagnira, ali je i dalje punih 12 puta viši nego u Danskoj, a skoro 16 puta viši nego u Španiji. S druge strane, malo je niži nego u Hrvatskoj, uprkos više nego dvostruko slabijoj vakcinisanosti.
Finska takođe ima blagi porast broja novih slučajeva, ali vrlo nisku stopu smrti (14 puta manju nego Hrvatska) i hospitalizovanih pacijenata (12 puta manju nego Hrvatska).
Slična je situacija s Portugalom, koji ima jedva primetan porast i nalazi se pri dnu lestvice nabrojanih zemalja i po slučajevima i po smrtima (17 puta manje nego Hrvatska) i hospitalizovanima (12 puta manje). Portugalska vlada je 1. listopada ukinula gotovo sve epidemiološke restrikcije nakon što je ispunila cilj vakcinisanja građana koji je postavila.
U Portugalu je zdravstvena, odnosno kovid-propusnica bila potrebna za pristup određenim mestima, velikim događajima, grupnim treninzima u teretanama i restoranima vikendom i tokom državnih praznika. Potvrde se i dalje traže na događajima s velikim brojem posetilaca i za ulazak u zemlju. No Portugalce je, osim samih potvrda, na masovnu vakcinaciju sigurno motivisalo i katastrofalno iskustvo iz januara ove godine, kad je umiralo i do trista ljudi na dan, a zdravstveni sistem bio pred kolapsom.
Italija i Španija
Italija je još u avgustu uvela takozvanu zelenu propusnicu, proširenu verziju EU kovid-potvrde, kao uslov za ulazak u zatvorene delove kafića i restorana, muzeje, bioskope, pozorišta, teretane, bazene, zabavne parkove, banje, velnes centre, festivale, sajmove, kockarnice i sportske stadione, ali i za putovanje brzim vozovima, avionima, trajektima i međuregionalnim autobusima. Od 15. oktobra je obavezala i sve radnike javnog i privatnog sektora da imaju tu propusnicu ako žele da nastave da dolaze na posao.
Uprkos žestokim protestima koje su neke od najstrožih mera na svetu izazvale, očito su dale rezultate. Italija takođe ima blagi rast poslednjih nekoliko nedelja, ali broj smrti stagnira na minimalnom nivou, jedva nešto višem od Portugala, baš kao i broj pacijenata na intenzivnoj nezi.
Iako u visoko vakcinisanoj Španiji nacionalna vlada nije uvela kovid-propusnice, to su učinile regionalne vlasti u Galiciji i Andaluziji. U tim je područjima kovid-propusnica neophodna za ulazak u barove, restorane i druge prostore u kojima se ljudi okupljaju u većem broju. U Kataloniji je, pak, ona obavezna za lekare i medicinske sestre. U svakom slučaju, ova zemlja ima i najniži broj slučajeva, drugi najniži broj smrti koji uz to i opada, te vrlo nizak broj pacijenata na intenzivnoj, koji je takođe u padu.
U visoko vakcinisanim zemljama 12 puta manje umrlih nego u nisko vakcinisanim
Šta možemo da zaključimo iz svega ovoga? Indikativno je da su četiri od devet najvakcinisanijih zemalja – Portugal, Španija, Italija i Finska – na samom dnu evropske ljestvice po broju novozaraženih. Po broju hospitalizovanih i umrlih, uz njih su na dnu i visoko vakcinisani Island i Danska. Irska, Holandija i Belgija očito stoje lošije od njih, ali i dalje bolje od analiziranih nisko vakcinisanih zemalja. Albanija je jedini izuzetak među nisko vakcinisanim zemljama, s niskim brojem smrti.
Možda i najplastičniji podatak za poređenje je sledeći: Devet visoko vakcinisanih zemalja imalo je zajedno 64 umrla na milion stanovnika u poslednjih nedelju dana. Devet nisko vakcinisanih imalo je 801 umrlog, što je 12 puta više.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)