Nedaleko od Budimpešte nalazi se Sentandreja, najpoznatiji srpski grad u Mađarskoj, nekadašnje sedište srpskog patrijarha, a sada Eparhije budimske. U ovoj baroknoj varoši, u koju se za vreme Velike seobe Srba, 1690. godine, pod vođstvom Arsenija Trećeg Čarnojevića doselilo oko 8.000 Srba, sada živi svega stotinak srpskih duša.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Ovaj gradić danas ima oko 20.000 stanovnika.
Srbi su se iz Sentandreje gotovo potpuno iselili posle Prvog svetskog rata, ali značaj mesta, kako ističu malobrojni Srbi koji još tamo žive, nije u brojnosti već u kulturnom i duhovnom smislu.
U jednom izveštaju iz 1737. godine pruža se najpribližnija slika varoši Sentandreje:
– Sentandreja je mnogoljudnija od starog Budima. Srbi su se naselili ovde za vreme kralja Žigmunda i Alberta, povlačeći se ispred Turaka. Njihovom despotu Đurđu, kralj Žigmund dade za Beograd, mnoge gradove i divno zidane zgrade u Budimu. Tada se srpski narod naselio na Čepelskom ostrvu, u Sentandreji i njenoj okolini. Ovde je srpski narod na dunavskoj obali i na ravnici, podigao svoje niske kuće. Na pijaci ima mnogo dućana i zanatlijskih radnji u gustom redu. Stanovnici su Srbi koji svoju veru slobodno ispovedaju. Poneko živi od zemljoradnje, a drugi od trgovine. Iznad varoši su vinogradi, koji ne daju tako dobro vino kao što je budimsko, ali ipak je na glasu. Srbi nisu nigde tako dobri ekonomi kao ovde, mada su po prirodi i dobri trgovci…
Jedan putopisac je takođe zabeležio u spisima:
– Srbi ovde u Sentandreji nisu najbrojniji, ali svakako im je pamet najizoštrenija od svih naroda tu.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)