OBJEKTIV SA JEDINOM SRPKINJOM I POVRATNICOM U ĐAKOVICI

VIDEO – Dragica Gašić: Kažu mi “Ti si Škinja, idi odavde”, a ja im odgovorim “Srpkinja sam i NE IDEM!”

Ona je neustrašiva, jaka, prkosna... Ona je odlika izreke "Kad proradi srpski inat"

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju
Foto: Objektiv.rs

Dragica Gašić, jedina je Srpkinja i povratnica u Đakovici, na Kosovu i Metohiji. Posle 22 godine života kao raseljeno lice, u mesto gde je rođena, gde su rođeni i njeni preci, vratila se u junu ove godine i tada počinje njena agonija.

Već prvih dana nakon povratka naišla je na neprijateljstvo – jedanaest nevladinih organizacija lažne države Kosovo tražilo je da se preduzmu zakonske mere i da se žena sa srpskim državljanstvom iseli što pre. Dragica nije odustala!

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

Ekipa Objektiva uputila se put Đakovice u posetu ovoj hrabroj ženi, koja ne preza ni od pretnji, ni od napada, već je odlučna u borbi da ostane na svom ognjištu.

Vrata nam je otvorila na prvi pogled nejaka žena, ali onda se video taj prkos u očima, kakav imaju jedino hrabri i istrajni ljudi.

Foto: Objektiv.rs

Nasmejala se, poželela dobrodošlicu, zahvalila se na namirnicama koje smo joj odneli, skuvala kafu, kako to srpski običaji nalažu kad nekog gostite i kroz suze počinje da nam priča svoje muke:

– Imala sam veliku želju da se vratim i ona mi se ostvarila. Stan je moj, imam rešenje od 1997. godine – kaže Dragica objašnjavajući da su hteli da joj ga oduzmu, ali da nisu uspeli u toj nameri. Ipak, tu nije bio kraj.

– Sada mi ne daju da zamenim vrata, prokišnjava mi dečja soba, ne daju da renoviram – ističe naša sagovornica i počinje priču o napadima koje je proživela:

– Prvi put su me gađali kamenjem, slomili su mi roletnu – govori dok prstom pokazuje na prozor: – Mnogo puta su mi u toku noći kucali na vrata, u 1h, 3h, 5h, a nakon toga ni ne spavam. Kada su prestali sa tim, onda su kačili slike kako će da me kolju, zatim slike čoveka upucanog u stomak… neke čak nisam ni videla – kaže Dragica, napominjući da je sve to prijavila, da je policija odnela slike, ali da i dan danas nema nikakav odgovor iz suda o tome.

Tu nije bio kraj njenim mukama. Kada je otišla na šestomesečni pomen ocu, stan joj je obijen, a lopovi su iz njega odneli sve što je njoj bilo važno: insulin, aparat za internet i kablovsku, svu hranu iz frižidera, garderobu, plin…

– Odmah sam pozvala direktora kancelarije za KiM Petra Petkovića koji mi je sutradan sve poslao, pa i najpotrebniji insulin i lekove.

Trenutno je pod policijskom zaštitom, te napada nema, ali ova Srpkinja ni ne izlazi iz stana. Hranu joj donosi momak kog je direktor Petković zamolio da se stara o njoj i da je prati do lekara.

Sestra joj često dolazi u posetu i snabdeva je namirnicama, a Dragica je zahvalna svima koji joj pomognu ili bar svrate da joj ubiju samoću.

Prvih desetak dana, kada se vratila, izlazila je do pekare, u prodavnicu, a onda su joj zabranili da ulazi u njihove radnje i odbili da joj prodaju hleb!

– Otišla sam u pekaru u blizini, “mirdita – mirdita”, upitala sam da li mogu da kupim hleb, na šta mi je žena koja prodaje rekla da ne mogu. Na moje pitanje zašto, kad sam juče mogla, rekla mi je samo “ne možeš, takve su okolnosti”. Sutradan su mi zabranili da uđem i u samoposlugu – objašnjava Dragica i kaže da više nije ni pokušavala.

– Kažu mi “Idi odavde, ti si Škinja!”, ja im odgovorim “Jesam Škinja, ja sam Srpkinja, ali ne idem odavde, ja sam rođena ovde!” – odlučna je ova hrabra žena.

Uz pomoć Srpske liste i Kancelarije za KiM uspela je da sredi kupatilo i jednu prostoriju u kojoj provodi vreme, spava, jede… Kroz blagi osmeh kaže da ima mnogo želja, a najvažnije su joj mir i sloboda.

– Nije me strah! Ne plašim se, majke mi, samo sam željna dece – kaže prkosna Srpkinja dok na prstima broji mesece koliko dugo nije videla sinove, niti ih zagrlila.

Celu ispovest Dragice Gašić možete pogledati u videu na početku teksta.

BONUS VIDEO:

Izvor: Objektiv.rs

Komentari (2)

  1. sta god da je bilo, ona nije kriva ni za sta. Jbg, to samo pokazuje nivo svesti ljudi pored kojih zivi. Pa stradali su ljudi po celom svetu pa mrznja negde prestane, oprosti, zaboravi, a kamo li da se naplacuje jednoj zeni koja nista nije kriva. Iz istog razloga osudjujem bilo kakve napade na pojedince, pripadnike manjina i ovde.

    Odgovori

Ostavite komentar