Uspeh je moguć i bez mnogo SAMOKRITIČNOSTI: Tri načina da se IZBORITE sa perfekcionizmom

Mnogi inteligentni ljudi žele da žive najbolji mogući život i previše su zainteresovani za njihov razvoj.

Njihova težanja ka perfekcionizmu ima mnogo pozitivnih aspekata, ali ova zdrava težnja može preći i u negativne faze.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

Perfekcionizam može delovati demotivirajuće i postati prepreka ka stvaranju života koji zapravo žele.

To su uglavnom ljudi koje se bore sa tim da pronađu ravnotežu između zdrave težnje ka ličnom rastu i gubiljenja u perfekcionizmu.

Kako ne biste zapali u začarani krug perfekcionizma, pokušajte da praktikujete ove savete.

1. Shvatite šta samodisciplina zaista znači

Prepoznajte razliku između samodiscipline i perfekcionizma. Samodisciplina je kada ste iskreni prema sebi kad je u pitanju vaš lični razvoj, ali zauzimate uravnotežen, odmeren pristup kada ih procenjujete. S druge strane, kad ste skloni perfekcionizmu, suviše ste samokrtirični i uglavnom vam je fokus na lošim stranama.

Ključno je da osetite da sebi možete da kažete ono što biste rekli najboljem prijatelju kad bi od vas tražio iskrenu povratnu informaciju. Ako vam se čini da to ne možete reći svom prijatelju, verovatno zvuči previše grubo da biste rekli i sebi.

2. Fokus na napredak naspram savršenstva

Zapravo bolje savladavamo veštine usredsređujući se na to kako možemo da napravimo malo poboljšanja u sadašnjem trenutku u odnosu na stalno upoređivanje sebe sa paradigmom savršenstva. Da, dobro je imati jasne ciljeve u oblastima za poboljšanje, ali ćemo imati i više uspeha ako se usredsredimo na to kako da se poboljšamo, a ne samo da se zaglavimo u svesti o nesavršenostima.

Jednostavan način da ostanete fokusirani na napredak naspram savršenstva je da primetite kada se osećate zaglavljeni u želji za poboljšanjem, a zatim se zapitajte: Kako mogu napredovati ka svom cilju?

3. Prepoznajte šta pokreće vaše ciljeve

Uverite se da razumete koren svojih ciljeva. Ponekad želja za usavršavanjem određenih oblasti života može izgledati kao da dolazi sa dobrog mesta, ali zapravo predstavlja pokriće dubljih problema i pitanja.
Na primer, ako vaša težnja da se verno pridržavate rasporeda u teretani dolazi iz iskrene želje da negujete svoje fizičko i mentalno blagostanje, to je sjajno. Ali ako se poveže sa uverenjem da nećete biti voljeni sve dok svoje telo ne dovedete do tačke savršenstva, onda zaslužujete podršku da dublje sagledate šta vas pokreće.

Lak način da ovo proverite je da dodate “tako da” posle svog cilja. Na primer, “Želim redovno da idem u teretanu tako da…” Ako poslednje prazno polje popunite sa “…tako da mogu ostati pokretan i aktivan tokom celog života”, to je zdrava motivacija. Ako to popunite sa “…tako da mogu biti najzgodnija osoba u kancelariji”, to nije konstruktivno.

Naravno, neće svi primeri biti tako crno – beli, ali uzimanje vremena za istraživanje razloga za poboljšanje može pomoći u povrećanju motivacije oko zdravog cilja i pomoći vam da preispitate ciljeve koji vam možda zaista ne služe.

BONUS VIDEO: