Čuveni srpski trener Željko Obradović obratio se javnosti tokom komemoraciji Dušanu Ivkoviću u Narodnoj skupštini.
– Poštovani predsedniče Republike Srbije, dragi prijatelji, želeo bih u svoje ime i ime porodice Ivković, moje drage kume Nene i kumića Petra i Pavla, da se zahvalim što ste došli da odate poštovanje mom dragom kumu Dušanu Ivkoviću – rekao je i nastavio:
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
– Zahvalio bih se i svima koji su mi izrazili saučešće zbog smrti mog kuma i koji su me zamolili da prenesem saučešće njegovoj porodici. Otišao je čovek koji je meni bio sve. Trener, učitelj, mentor, kum, prijatelj. Ne bih želeo da govorim o njemu kao treneru, o neizbrisivom tragu koji je ostavio iza sebe gde god da je radio. Njegovo nasleđe je ogromno. Vaspitavao je i podizao veliki broj igrača i pravio od njih i bolje ljude. Jedan od privilegovanih bio sam i ja. Prva saradnja između nas je počela kad me je pozvao da igram za reprezentaciju sa 28 godina. Pokazao mi je da ima veliko poverenje u mene, bio sam najstariji u toj generaciji budućih superstarova svetske košarke. Prva lekcija koju me je naučio jeste to kako da utičem na te mlade igrače, kada me je odvajao sa strane na treninzima. I dan danas to koristim sa mojim igračima. Njegov smisao za humor u to vreme bio je neverovatan, ali kako ja da se šalim sa takvim autoritetom. To je škola koju koristim i dan danas. Priču o tome kakvu sam tremu imao kad sam otišao na put u Nemačku da mu kažem da prestajem da igram i da hoću da treniram Partizan sam mnogo puta pričao. Reagovao je brzo, plašio sam se njegove reakcije, ali je on i tada našao način da me relaksira. Pitao me je da li sam dobro razmislio i da li me slučajno neko od ovih mangupa iz Partizana nije nagovorio na to. Naravno, mislio je na velikog prijatelja Dragana Kićanovića. Kad sam objasnio da je to moja odluka, poželeo mi je svu sreću. Posle toga mi je udelio neverovatan kompliment, da imam dobru intuiciju. Pazi, meni to govori Duda, za koga ja mislim da je čovek koji ima nepogrešive procene u bilo kojoj, pa i u najtežim situacijama. Ponekad je preterivao, ali ko od nas nije – rekao je između ostalog Obradović, a vi na narednom snimku pogledajte i kako je pričao Predrag Danilović, koji je briznuo i u suze.
Na kraju, imao je i poruku za svog preminulog kuma:
– To jutro kad je umro, svratio sam do našeg zajedničkog prijatelja Mirka, pitao me je za Dudu, rekao sam mu šta je bilo, nisam mogao da sakrijem to od njega. Odradio sam trening, krenuo, okrenuo moju Anju i nisam mogao da zaustavim suze. Morao sam da zovem sina Đorđa da odemo do Dudine kuće. Moj sin ima 21 godinu, nikad ga u životu nisam video tužnijeg. Stavio je kapuljaču i kapu da sakrije tugu, ali nije uspeo. Moja deca su kuma obožavali, mogao bih danima da pričam o njemu. Želeo bih još jednom da kažem kako sam od njega mlađi, ali uvek me je tretirao kao ravnog sebi i siguran sam da je znao da sam mu je to uzvraćao i da u meni ima iskrenog prijatelja. Kad mi je Dudin i moj prijatelj iz Atine Tito poslao poruku da svi nastavimo da se sećamo našeg Dude. Draga kuma Neno, imala si sjajnog čoveka za muža. Vi kumići imate mnogo toga njegovog u sebi, želim da nastavite ono što je on radio. Da ste živi i zdravi – rekao je pa poentirao rečima direktno upućenim Ivkoviću:
– Kume, ovde si zauvek i zauvek ćeš biti. Veliko poštovanje, hvala – rekao je Željko i istupio sa govornice.
Bonus video:
Izvor: Objektiv.rs
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)