Srpska trobojka neodvojivi je deo identiteta našeg naroda i uz, male promene, postoji već vekovima. Međutim, mali broj ljudi zna da prva zastava za koju sigurno znamo da su je koristili naši vladari uopšte nije imala tri boje.
Za dinastiju Nemanjić vezuju se počeci stvaranja srpske države u mnogim sferama. Zato i ne čudi da je i najstariji zabeleženi pomen zastave Srbije u vezi sa ovom srednjovekovnom porodicom.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Naime, sin kralja Vladislava, župan Desa, 1281. godine poslao je delegate iz Kotora u Dubrovnik da vrate stvari iz očeve blagajne koja se tamo nalazila , a u spisak je uključena, između ostalih stvari, i “zastava crvene i plave boje” (“vexillum unum de zendato rubeo et blavo” – “zastava od platna crvenog i plavog”). Zendato je čenda, vrsta laganog, svilenkastog platna.
Pošto je kralj Vladislav vladao od 1233. do 1243. a umro posle 1264. može se zaključiti da je zastava ovog izgleda starija od ovog opisa.
Danas je nepoznato kako su ove boje bile raspoređene. Zastava koja se viđa u obeležavanju srednjovekovnih događaja u Srbiji je horizontalna dvobojka.
Najstariji poznati crtež neke zastave Srbije je na mapi iz 1339. godine koju je napravio Anđelino Dulcert. Zastava je predstavljala carstvo Cara Dušana i bila crveni dvoglavi orao na žutom.
Tek je Sretenjski ustav iz 1835. opisao srpsku zastavu kao trobojku i to u redosledu boja – otvoreno crvena, plava i bela čelikasto-ugasita.
BONUS VIDEO:
Izvor: Istorijski zabavnik
Komentari (4)
Редослед боја по Сретењском уставу из 1835 био је црвено, бело па плаво, по средини грб Србије (штит), а лево и десно око штита маслинова и храстова грана, пошто нас је руски представник у Истамбулу цинкарио Турцима да смо превише конститутивни и слободољубиви, Турци укидају ово решење и одређују распоред боја црвено, плаво па бело са четири полумесеца у левом углу, што је требало да представља четири области у Османлијском царству са посебним статусом, Хрвати 1848. године, у околностима побуне против Мађара, преузимају боје црвено, бело па плаво, као своју народну заставу, под евидентним утицајем Срба који су били већински војници у Аустријској војсци на подручју Славоније и Хорватске, и као такви значајно допринели војним успесима Бана Јелачића у борбама против Мађара и освајања Међимурја.
Ja sam imala "svoju" himnu i zastavu uz koje sam odrasla i obe su ukinuli. Ove danasnje me se uopste ne ticu.
Све само не ова данашња