“Mogao sam da odem na leto, mogao, ali nisam hteo, samo ja znam zbog čega sam ostao u Zvezdi” reči su Dejana Stankovića nakon plasmana u Ligu Evrope, koje možda i najbolje oslikavaju sva njegova osećanja poslednjih dana, pa i nedelja.
Za period od nepune dve godine, strateg Crvene zvezde se mnogo promenio. Od crne kose i lica bez bora, sada je gotovo sed i pomalo “istrošen”, međutim, to je Crvena zvezda. Emocija, stres, pritisak i još mnogo toga što nosi posao trenera najvećeg kluba u državi.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Lako je kritikovati nekoga posle jednog poraza, još je lakše upirati prstom u nekog iz svojih fotelja i preko tastatura, ali to je realnost ne samo našeg naroda, već čitavog sveta. Sajber “pljuvanje” svog kluba u trenucima kada mu treba podrška više ne iznenađuje nikog, ali ume da zaboli ljude poput Dejana Stankovića.
Došlo se do toga da se preispituje njegova ljubav prema timu u kome je odrastao, debitovao, timu gde je postigao prve golove i odigrao velike utakmice… Otud i gnev Dejana Stankovića u poslednje vreme i lice koje je pomalo razočarano odnosom prema njemu – osvajaču Lige šampiona, decenijskom kapitenu reprezentacije, jednom od najboljih veznih igrača svoje ere i čoveku pred kojim cela Evropa skida kapu, samo mi gađamo drvljem i kamenjem.
Poraz od Omonije i poraz od Šerifa su jedina dva poraza za ovih skoro 1.000 dana na mestu šefa stručnog štaba. Vrlo lako se zaboravljaju osvojene titule, pobede u derbijima, dupla kruna i nesebično davanje celog sebe u službi tima.
Brzo se zaboravljaju njegovi gestovi iz ranijih dana. Odbijanje da nastupi na “Marakani” u onom čuvenom meču Zvezde i Lacija, zaboravlja se i koliko je puta pomogao svom klubu, bolesnoj deci kojoj treba novac za operaciju i lečenje, zaboravlja se sve ono što ne bi trebalo, a pamti se samo loše.
Nije Dejan Stanković neko ko ne zna da radi svoj posao, nije ušao slučajno u dve Lige Evrope i zamalo izbacio slavni Milan iako ekipa koju ima nije previše moćna za evropske izazove. Ćuti, trpi i skuplja sve u sebi, a verujte da je to mnogo teško kada ste na takvom mestu. Isuviše je lako da se izgubi kompas i spusti na nivo dežurnih pljuvača i krene da priča šta misli o njima i svim ostalim koji nisu kompetetni da iznose mišljenje o igri zvanoj fudbal, a pogotovo o trenerskom poslu.
Zato, stanite na loptu, uživajte u ovome što vam se servira, nije Dejan Stanković neko u kome postoji sujeta i namera da tera kontru svom timu. Nije Dejan Stanković neko ko svaki dan postaje trener Zvezde, osvaja titule i svakim pokretom kraj klupe pokazuje koliko je posvećen tome što radi. Nije Dejan Stanković nalik Janevskom, Dostaniću, Kosanoviću i ostalim trenerima koji su defilovali “Marakanom” poslednjih godina.
Neće doveka biti tu, a posle će vam biti žao i kajaćete se zbog svih kritika na njegov račun, jer takvi smo. Kada bez nečega ostanemo, vidimo koliko je to nešto vredelo.
“Osmeh je mnogo bitan, problem je kada nestane”
Piše: Nikola Husein
BONUS VIDEO:
Izvor: Objektiv.rs
Komentari (1)
Ma daj....