Romantičari bi rekli da je Kuba zemlja pesme, veselih ljudi, igre i ruma. Ipak kubanska stvarnost donosi jednu potpuno drugačiju sliku. Najnovijim američkim ekonomskim sankcijama kojima je obustavljen izvoz stranih proizvoda koji sadrže američke delove kao i zabranjeno iznajmljivanje aviona, domaćem stanovništvu, ali i strancima turistima stvoreni su mnogobrojni problemi koji se pre svega odnose na snabdevenost osnovnim proizvodima kao i na činjenicu da mnoge stvari predstavljaju luksuz i zbog toga neočekivano dosta i koštaju. Ukoliko se usudite da na Kubu krenete u sopstvenom aražmanu, dobro isplanirajte svaki detalj, jer tamo i neke elementarne stvari postaju nemoguća misija
1.Pripremite se da Kuba nije jeftina zemlja
Jedna od predrasuda u koju se ubrzo uverite da nije tačna, jeste da je na Kubi sve jeftino. Zapravo situacija je potpuno obrnuta. Na ovom karipskom ostrvu u opticaju su dve valute kubanski pezos CUP, i mnogo češća u upotrebi, nacionalni novac, konvertabilni kubanski pezos CUC. Prosečna mesečna plata na Kubi iznosi oko 20 CUC-a ( što iznosi oko 20 dolara), minimalna plata je 13, a doktor specijalista može da zaradi i do 100 CUC-a. Večera u nešto boljem restoranu košta 70 CUC-a, što je i za evropske uslove poprilični iznos. Imajte na umu da uobičajene stvarčice poput vode, upaljača, paketića papirnih maramica koje se s ove strane okeana nalaze na svakom ćošku, tamo teško nalaze, ili ćete biti primorani da stojite u dugačkim redovima
- Redovi su njihova svakodnevnica
Kubanci čekaju u dugim redovima za kupovinu frižidera, televizora, podizanja novca na bankomatima, ali i ispred pekara, prodavnica kod kojih vidite samo prozor sa rešetkama, pa pretpostavljate da su u pitanju one radnje gde lokalno stanovništvo nabavlja osnovne namirnice po povlašćenim cenama za bonove. Ne upuštajte se u trgovinu na ulici gde se nude cigare, rum i najtraženije internet kartice. Ove poslednje mogu se kupovati u svakom hotelu gde stranci ostavljaju svoje podatke uz obavezan broj sobe, a sat interneta košta jedan CUC i najčešće se može koristiti samo uokviru hotelskog kompleksa.
- Broj zvezdica hotela nije dovoljna potvrda da očekujete luksuz
Već kada sletite na aerodrom u Havani i krenete prema gradu posle deset sati leta preko okeana, pogotovo ukoliko se to dešava noću, shvatićete da je stvar luksuza jedna vrlo rastegljiva kategorija. I upravo ta emocija ushićenosti lepotom arhitekture, nebom nad Havanom, oldtajmerima koji vas ubacuju u filmsku priču i s druge strane ozbiljnim siromaštvom i potrebom da se na bilo koji način dođe do novca, stvara vam ozbiljnu konfuziju. Jer kada za sobu u hotelu sa četiri zvezdice sa velikom tradicijom i sjajnom lokacijom platite 170 evra noć, ne očekujete vodu koja se uobičajeno izliva iz kade, teške prašnjave zavese koje ne mogu da se razmaknu i činjenicu da nemate gde da smestite garderobu. Boljih i jako boljih hotela ima, a cene, pretpostavljate, dižu se u nebo.
- Vreme i organizovanost je potpuno relativna stvar
Karipska opuštenost je na odmoru preko potrebna, ali kada imate i po šest transfera odmor se može pretvoriti u pakao. Najbitnija stvar jeste da ukoliko ne govorite španski, makar poznajete nekoliko ključnih reči za preko potrebnu komunikaciju. Informaciju o polasku lokalnih čarter letova ( i onih najranijih jutarnjih) dobijate tek nekoliko sati pre polaska, a može se desiti da informaciju da je otkazan let i da ćete umesto avionom, iz rizorta koji je preko šesto kilometara udaljen stići autobusom dobiti tek kada se isti parkira ispred sa natpisom Havana. Zaposleni ne vide zbog čega se nervirate kada je autobuski prevoz duplo skuplji od avionskog. Tako ispada da su vam oni ustvari učinili zadovoljstvo da se sedam sati klackate kroz središte ostrva.
- Vodič kroz Havanu ne mora da bude najbolja opcija upoznavanja grada
Stiče se utisak da vodič može da bude svaka osoba koja govori engleski jezik. I tu se spremite za avanturu, bez mnogo objašnjenja prebacuju vas iz jednog minibusa u drugi, bez reči odlaze do nekog hotela kako bi vam se pridružili novi stranci, a nekoliko sati kasnije dovode bez pitanja do lokala gde vam pritrčavaju muzičari sa spremljenim repertoarom i posudom za tips. Za pet dana dnevne šetnje po Havani ni jednom nismo sreli nasmejane Kubance koji igraju salsu na ulici iz zadovoljstva. To se uvek radilo u restoranima, ne bi li privukli radoznale strance željne romantičnih očekivanja.
Organizovane ture obilaska Havane obavezno sadrže i odlazak na ručak, najčešće u daljem kraju grada gde je parkirano desetine drugih turističkih buseva, uz ekstra trošak.
- Nije lako sam naći dobar restoran
Nekoliko dana kasnije shvatićete da i nije tako lako nabasati na dobar restoran u opuštenoj šetnji kroz Havanu i najpoznatiju pešačku ulicu Obispo. Izbor jela se uglavnom svodi na tri vrste mesa uz obavezan pirinač i prilog od crnog pasulja. Za utehu mohito je odličan gde god da sednete, a i daikiri ( kombinacija ruma i soka od limete sa mnogo lomljenog leda) je fenomenalan. Ukoliko ispred osetite fantastičan slatki miris tek prženih kolača, strpljivo stanite u red jer kuros, tradicionalni španski slatkiš ukusa sličnog krofni neodoljiv.
- Oldtajmerom preko Malekoka
Ustvari, oldtajmeri su pravi zaštitni znak Havane i ono zbog čega se i pored svega nosi u srcu ova zemlja. Prema nekim procenama na Kubi ima preko 50 hiljada američkih limuzina iz pedesetih godina, većina kabrioleta. Zadovoljstvo da budete provozani u njemu, sa vozačom sa obaveznim havajskim ili sombrero šeširom koštaće vas između 30 i 50 CUC-a po osobi. Možete da birate destinacije kuda da vas voze, ali obavezno prođite preko Malekoka, avenijom sa šest traka,blizu šetališta uz okean dugog osam kilometara. Iskoristite ih i da vidite Statuu Isusa visokog 20 metara koja je postavljena s druge strane na brdu iznad havajskog zaliva. Američke limuzine su privatno vlasništvo i ne mogu se prodavati, dok su svi ostali taksiji u državnom vlasništvu.
- Kajo Koko- ostrvo rizorta
Ukoliko niste ljubitelj velikih rizorta, umesto Varadero, posetite Kajo Koko, ostrvo oko šesto kilometara udaljeno od Havane i spojeno sa kopnom nasipanim putem dužine oko 20 kilometara. Osim hotelskih kompeksa i tržnog centra sa prodavnicama suvenira ručne izrade, nema drugih sadržaja. Većina luksuznih hotela nalazi se na predivnim plažama sa belim peskom, ali obavezno treba posetiti jednu posebnu, Plažu Pilar. Do nje se dolazi prepoznatljivim dabl- dekerom, put može da potraje i do dva sata jer se skupljaju putnici iz svih hotela, a ukoliko želite da okolinu posmatrate sa vrha autobusa obavezno ponesite šešir ili maramu, jer je vetar nemilosrdan. Vredi svaka žrtva jer vas očekuje prelepa, dugačka peskovita plaža, najsitnijeg belog peska, i tirkizne, čiste vode. Ležaljke i suncobrani od palminog lišća sigurni su hlad, a postoje i luksuznije varijante ležaljki sa udobnim dušecima.
Ovo je pravi raj na zemlji.
- Od januara do aprila najbolji period za posetu Kubi
Kada odlazite na ovako daleke destinacije jako je važno da pogledate koji su najbolji meseci za posetu, jer niko ne voli da upadne u sezonu kiša ili još gore tajfuna. Na Kubi najbolja sezona počinje u decembru, a idealno vreme je tokom januara i februara. Temperatura je do 30 stepeni, ali ne zaboravite na vetar koji stalno duva. Ovo je idealno mesto za ljubitelje kajtinga i naravno za one koji bi da osete čari ronjenja.
- Džet leg može biti dosadan
Razlika od šest sati vremena može da napravi veći problem i u dolasku, ali i pri povratku na stari kontinent. Ponesite neku dobru knjigu ili ponovo pročitajte ”Starac i more” i ”Za kim zvona zvone”, lap top sa pripremljenim lepim filmovima, ili šetajte i otkrijte Havanu u ranim jutarnjim satima i na miru proučavajte prelepe fasade upečatljivih jarkih boja- videćete neverovatne stvari da su oronule ograde terasa popunjene znacima za parkiranje, da su stanovi sa nekadašnjim visokim plafonima podeljeni na četiri dela i izgledaju kao kućice za ptice. Ukoliko ste u nekom starom hotelu kao što je ”Nacional” ili ”Sevilja” zavirite po ćoškovima i proverite da su na istom mestu boravili Hemingvej, Čegevara, Alkapone, Čerčil, Brando… Idite do kvarta Vedada i sedite na klupu sa Džonom Lenonom, koji nikada nije posetio Kubu ali je postao simbol osvajanja slobode puštanje kose i slušanja “Beatlesa“ i tako dobio svoju bistu
Sanja Vuletić
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije – Objektiv.rs
Izvor: Objektiv.rs
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)