U dubokoj bolivijskoj džungli, obaveštajni izvori otkrili su lokaciju njegove gerilske grupe u klancu Juro, što je pokrenulo niz događaja koji su završili njegovim zarobljavanjem i pogubljenjem.
Od Kube do bolivijskih Anda
Nakon trijumfa kubanske revolucije 1959., u kojoj je Če Gevara kao Fidelov bliski saradnik pomogao da se sruši diktator Fulgensio Batista, postao je svetski simbol levičarskog pokreta. No razočaran birokratizacijom kubanskog režima i njegovom sve većom zavisnošću od Sovjetskog Saveza, Gevara napušta Kubu 1965. kako bi širio revoluciju u zemljama Trećeg sveta.
Njegova prva misija, u Kongu 1965–66., završila se neuspehom: lokalni pobunjenici nisu pokazali potrebnu disciplinu ni političku jasnoću, a Če je prvi put uvideo koliko su stvarne okolnosti daleko od romantične slike gerilskog rata.
Po povratku u Latinsku Ameriku odlučio je da će sledeće žarište revolucije biti Bolivija, siromašna zemlja sa dubokim društvenim nejednakostima, rudarskim nemirima i strateškim položajem između Brazila, Argentine i Paragvaja. Pod pseudonimom Adolfo Mena Gonzales, Če je u oktobru 1966. stigao u La Paz sa malom grupom kubanskih veterana i lokalnih regruta – ukupno oko 50 boraca.
Bazu su osnovali u Njakahuazuu, udaljenom području u departmanu Santa Kruz, odakle su planirali da šire revoluciju. No ubrzo su se pojavili problemi: Bolivijska komunistička partija, bliska Moskvi, odbila je saradnju, optužujući Gevaru za “avanturizam”. U svom dnevniku Če je zapisao da je partija “nepouzdana i neorganizovana” – rana slutnja kasnijeg neuspeha.
Gerilska kampanja: mali trijumfi i veliki problemi
Početkom 1967. gerilci su postigli nekoliko taktičkih pobeda. U zasedi 23. marta uništili su bolivijsku patrolu, ubivši sedam vojnika i zarobivši četrnaest. Iako su takvi uspesi podigli moral, Gevara nije uspeo da pridobije lokalno stanovništvo. Mnogi seljaci, govornici kečua i ajmara jezika, gledali su ih sa nepoverenjem i smatrali stranim uljezima.
Bolesti, nestašica hrane i sve slabija komunikacija dodatno su iscrpljivali gerilu. Uz to, CIA je u saradnji sa bolivijskom vojskom organizovala obuku posebne jedinice, Drugog bataljona rendžera, u borbi u džungli. Američki agent Feliks Rodrigez delovao je kao savetnik, dok je operaciju na terenu vodio kapetan Gari Prado Salmon, čija će jedinica kasnije zarobiti Gevaru.
Do leta 1967. gerilska grupa bila je razbijena na manje jedinice. Če, iscrpljen astmom i ranjen, vodio je tek dvadesetak ljudi. U dnevniku je zapisao: “Svi smo umorni, bolesni i gladni. Ali i dalje verujemo u pobedu.
Zarobljavanje u klancu Juro
7. oktobra 1967. godine seljaci iz okolnih područja prijavili su vojsci prisustvo gerilaca u Kebrađda del Juro, uskom klancu u blizini sela La Higera.
Sledećeg jutra, 8. oktobra, oko 180 bolivijskih vojnika opkolilo je područje. Bitka je trajala manje od sat vremena: gerilci su bili brojčano i vatreno nadjačani.
Če Gevara, ranjen u nogu i nesposoban za dalju borbu, ostao je sa kubanskim borcem Simeonom Kubom Sarabijom. Kad su im prišli vojnici, podigao je ruke i rekao: “Ne pucajte! Ja sam Če Gevara i vredim više živ nego mrtav.” Zarobljen je i odveden u obližnju školu u La Higeri, gde je proveo svoju poslednju noć.
Smrt u La Higeri
9. oktobra 1967., nešto iza podneva, Če Gevara je pogubljen u učionici škole. Prema većini izvora, naređenje o njegovoj likvidaciji stiglo je od predsednika Renea Barijentosa, koji je želeo da izbegne javno suđenje i moguće međunarodne posledice.
Izvršilac je bio narednik Mario Teran, koji je pucao više puta, prema zapovesti da izbegne glavu kako bi izgledalo kao da je Če poginuo u borbi.
Nakon pogubljenja, Čeovo telo je izloženo u obližnjem gradu Valjagrandeu, a ruke su mu odrezane radi identifikacije otisaka prstiju. Njegov Bolivijski dnevnik, kasnije objavljen, pronađen je među njegovim stvarima i postao jedno od najvažnijih svedočanstava o njegovom poslednjem pohodu. Njegovi posmrtni ostaci pronađeni su i ekshumirani 1997. godine, a potom prebačeni na Kubu, gde danas počivaju u mauzoleju u Santa Klari.
Nasleđe
Smrt Če Gevare odjeknula je svetom. Na Kubi je proglašen nacionalni dan žalosti, a Fidel Kastro opisao ga je kao “najplemenitijeg čoveka našeg vremena”. Na Zapadu je postao simbol otpora i idealizma, ali i upozorenje na opasnosti revolucije bez realne podrške.
U Boliviji je njegovo nasleđe dvostruko: s jedne strane jačanje vojske i američkog uticaja, s druge trajni podsetnik na društvene nepravde koje su ga i dovele tamo.
Danas, više od pola veka kasnije, Če Gevara ostaje globalna ikona – lice sa plakata i majica, ali i složena figura istorije. U klancu Juro, gde je pao, posetioci i dalje ostavljaju cveće.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)