“Ako sada nisi ti, nikad to nećeš ni biti. Nije sve u svoje vreme, već sve u tvoje vreme”, govorio je nezaboravni pesnik, Miroslav Antić. Rođen je na današnji dan 1932. godine u Mokrinu, gde je i išao u osnovnu školu. Gimnaziju je završio u Kikindi i Pančevu, a studije u Beogradu.
Njegov život bio je uzbudljiv i inspirativan kao i njegova poezija.
Prvu pesmu napisao je sa 16 godina, a objavio je više od 30 knjiga. Pisao je i pevao o sitnicama koje čoveka okružuju. Bio je mornar, kubikaš na pristaništu, zidarski pomoćnik, fizički radnik u pivari, bavio se vodovodom i kanalizacijom, radio kompresorima, obrađivao drvo, umeo da napravi krov, pravio lutke, glumio u lutkarskom pozorištu, slikao, pisao filmske scenarije i radio drame, vodio televizijske emisije, bio konferensije, novinar, ali i bokser, i to prvak Banata. Bio je i urednik listova “Ritam”, “Dnevnik” i “Mlado pokolenje”.
Zamislite nesreću kad neko ne ume da bude ono što jeste, i da u tome bude i svečan i uspravan, nego vam stalno zavidi što ne zna da bude: vi
— Mika Antić (@Antic_Mika) February 16, 2015
“Voleo je život i pevao o njemu. Bio je dinamičan, impulsivan, veseljak i brbljiv. Držao je banku i dominirao u društvu. Voleo je čašicu dobre rakije i pravio greške. Nije mogao da se skrasi, imao je tri braka i šestoro dece. Živeo je genijalnim životom, a talenat je utrošio u pisanje”, opisao je svog ujaka, Nemanja Rotar u knjizi “Sutradan posle detinjstva”. Drugovao je u kafani i sa kafanom, pa je tako kumovao čuvenoj beogradskoj krčmi “Poslednja šansa”. Neki njegovi stihovi pretočeni su u pesme koje su se rado pevale i slušale.
Oni koji ga nisu voleli priznaju da je ostavio neizbrisiv trag u našoj književnosti, da je bio sanjar, boem, osobenog životnog i stvaralačkog stila.
Generacije ga pamte po “Plavom čuperku”, “Garavom sokaku”, “Šašavoj knjizi”, “Tako zamišljam nebo”, “Olovka ne piše srcem”, “Prva ljubav”, “Plavo nebo”……U obraćanju deci on kaže „Moje pesme nisu pesme, nego pisma svakome od vas. One nisu u ovim rečima, već u vama, a reči se upotrebljavaju samo kao ključevi, da se otključaju vrata iza kojih neka poezija, već doživljena, već završena, već mnogo puta rečena, čeka zatvorena da je neko oslobodi”.
Još jedna istina o životu… pic.twitter.com/1hEVNQktRt
— dnevnadozaludosti (@kikiolichica) December 22, 2018
“Svakog jutra poželim da počnem jednu odličnu biografiju, koja bi poslužila, ako nikome drugom, bar đacima u školi, jer oni, nažalost, moraju da uče i život pisca”, zapisao je pesnik.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
?#MikaAntic#MiroslavMikaAntic #citati #mudrosti #balkanskicitati #najlepsicitati #ljubav #citatibalkan #sreca #mudremisli #mokrin #balkancitati #ljubavnicitati #srbija #izreke #knjiga #novisad #zivot #volimte #balkanquotes #najboljicitati #citatdana #citat #beograd #balkanskicitati #poezija #citatdana #citatidana #pesme #poezija
O ljubavi je govorio … Treći put kad se zaljubiš, izbriši obe ranije… Nek peta bude prva. Nek stota bude prva, ako se pošteno diše. Kad ljubav brojiš do jedan, onda je ima najviše!
Pesme Mike Antiće prevođene su na ruski, makedonski, engleski, albanski, turski, mađarski, slovački, češki, francuski, rumunski, poljski, slovenački…
U Njujorku krajem sedamdesetih u okviru antologije poezije i proze iz celog sveta “Novi smerovi“ objavljeni su i njegovi stihovi.
Umro je u Novom Sadu, u 54. godini, mnogi kažu da je “prerano otišao”. Sahranjen je uz stihove “Besmrtne pesme” i trubače Janike Balaža koji su svirali “Piro manda korkoro”.
Besmrtna pesma
Ako ti jave: umro sam,
a bio sam ti drag,
onda će u tebi
odjednom nešto posiveti.
Na trepavici magla.
Na usni pepeljast trag.
Da li si uopšte ponekad
mislio šta znači živeti?
Ako ti jave: umro sam
evo šta će biti.
Hiljadu šarenih riba
lepršaće mi kroz oko.
I zemlja će me skriti.
I korov će me skriti.
A ja ću za to vreme
leteti visoko…
Visoko.
Zar misliš da moja ruka,
koleno,
ili glava
može da bude sutra
koren breze
il’ trava?
Ako ti jave: umro sam,
ne veruj
to ne umem.
Na ovu zemlju sam svratio
da ti namignem malo.
Da za mnom ostane nešto
kao lepršav trag.
I zato: ne budi tužan.
Toliko mi je stalo
da ostanem u tebi
budalast i čudno drag.
Noću,
kad gledaš u nebo,
i ti namigni meni.
Neka to bude tajna.
Uprkos danima sivim
kad vidiš neku kometu
da nebo zarumeni,
upamti: to ja još uvek
šašav letim, i živim.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije – Objektiv.rs
Komentari (0)