Naše osobine se najčešće ispoljavaju u komunikaciji s drugim ljudima, i tu govor ima glavnu ulogu.
Ljudi se obično dele na pričljive i ćutljive, ali tanka je granica između zanimljivog sagovornika i klasičnog brbljivca.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Kada odete u ekstrem, i počnete previše da pričate, to će uglavnom naići na otpor okoline.
A šta o tome kažu psiholozi?
Pojedini pričljivi pojedinci su, u stvari, kompulsivni govornici sa nesposobnošću komunikacije. Kompulsivni govornici govore više nego što iko želi da ih sluša i govore malo toga što je smisleno.
Kako da znate da li ste vi takvi?
Oni imaju veliku potrebu za razgovorom i često ulaze u preterano složene priče pa ih je i teško pratiti. Takvi pojedinci imaju premalo svesti o reakcijama drugih na njihove priče, a umesto da razgovaraju s ljudima – oni ljudima govore.
Kompulsivno razgovaranje u stručnim terminima se naziva i “talkaholizam”, što ga dovodi u vezu s drugim ponašanjima koja su preterana, kao što su radoholičari.
Iako drugi uviđaju problem kod njih, oni sami ga nisu svesni i nemaju pravu percepciju svog ponašanja. Karakteristike takvih ljudi su identifikovali naučnici MekKroski i Ričmond:
Retko ćute, uključujući i situacije u kojima znaju da bi trebalo to da urade.
Ne žele da rade na promeni svoje preterane pričljivosti.
Imaju nedostatak samosvesti o tome da monopolizuju razgovore i ignorišu tuđu iritaciju zbog njihove opširnosti, ili pokušaje prekida.
Ako ih ipak uviđaju, ne žele da prestanu da govore jer prosto imaju poteškoće u promeni svog ponašanja.
Dosledno preteruju s razgovorom u svim situacijama, u svojoj kući, na poslu, tokom druženja…
Kompulsivni govornici su posebno problematični na poslu:
Zanemaruju verbalne i neverbalne znakove svojih saradnika da prestanu da pričaju.
Monolozi bez prestanka/dominirajući razgovori.
Ponavljanje istih priča istim kolegama.
Ne pokazuju zanimanje za interese saradnika.
Utiču na kolege kod kojih izazivaju iritaciju i frustraciju.
Izazivali su kašnjenje u obavljanju posla ili terali saradnike da ostaju do kasno ili rade od kuće kako bi nadoknadili izgubljeno vreme.
Saradnici su bili produktivniji kada kompulsivni govornik nije bio na poslu.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)