Koliko puta vam se dogodilo da se “milion” puta vraćate da proverite da li ste zaključali vrata ili isključili ringlu?
U doba brzog života, kada smo prenatrpani informacijama, naš mozak se bori da izađe na kraj sa njima i zbog toga nam se sve češće dešava da ne možemo da se setimo najobičnijih stvari.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Kada ste previše opterećeni, postaje teško da zapamtite neke proste radnje, kao na primer gde ste spustili ključeve, telefon ili da li ste isključili peglu.
Razlog zašto ne pamtimo je taj što u mozgu skladištimo puno nepotrebnih informacija i tako ga opterećujemo, pa nam iz tog razloga memorija slabi.
Sve to može da poveća i rizik od Alchajmerove bolesti i ubrzava propadanje mozga.
Neurohirurzi savetuju da sledeći put kada ostavite neki predmet negde, stvorite jasnu sliku tog mesta u svojoj glavi.
Obratite pažnju na okruženje, da li je podloga na kojoj ste ga ostavili stakena ili od drveta, kao i koje je boje. Da li postoji neki predmet još u okolini.
Što više detalja zapamtite, lakše ćete kasnije pronaći predmet, a na taj način ćete i “vežbati” mozak i poboljšati memoriju, a samim tim i smanjiti rizik od nastanka Alchajmerove bolesti.
Rut Proper sa Američkog univerziteta u Montkleru smatra da snažan stisak desne šake u vreme pamćenja informacija pomaže da se one bolje urežu u memoriju.
Naučnici ovo pripisuju činjenici da se u trenutku stiskanja šake aktiviraju područja mozga povezana sa pamćenjem.
Objašnjavaju da stiskanje desne šake aktivira levu hemisferu mozga koja je odgovornu za kodiranje sećanja.
BONUS VIDEO:
Stvari se ne razbacuju po celoj kući, svaka stvar u kući ma svoje mesto i mozak tako i pamti. Red u kući- red u glavi!