Da li znate koja je razlika između dobrog i lošeg HOLESTEROLA i šta to znači za vaše SRCE?

Među analizama krvi, vrlo često se nađe i holesterol.

I verovatno ste primetili oznake LDL i HDL.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

Ali, da li znate šta one znače i koja je razlika između dobrog i lošeg holesterola?

Holesterol je vrsta masnoće koja se proizvodi u jetri, ali se unosi i hranom. Potreban je za sintezu hormona iz grupe kortikosteroida, među kojima su i polni hormoni (estrogen, progesteron, testosteron). Takođe je neophodan i za proizvodnju žučnih soli, bez kojih nema dobrog varenja masnoća u crevima. Pored toga, neophodan je i za izgradnju ćelijske membrane.
Zbog svega, gore navedenog, može se reći da je holesterol prirodan sastojak organizma, a nalazi se u krvi svakog čoveka.

Povišen nivo holesterola u krvi je opasan za zdravlje

Uz šećernu bolest, povišen krvni pritisak i pušenje, povišena koncentracija holesterola u krvi, je jedan od četiri najvažnija faktora rizika za koronarne bolesti, infarkt srca i moždani udar.

Kada se kaže “koncentracija holesterola u krvi”, misli se na LDL (loe densiti holesterol), holesterol male gustine i HDL (hight densiti holesterol), holesterol velike gustine.

HDL holesterol je koristan holesterol, poznat i kao “dobar holesterol”, jer štiti krvne sudove od ateroskleroze (zakrčavanja krvnih sudova).

LDL holesterol je štetni, odnosno “loš” holesterol, jer njegove čestice taloženjem u zidu krvnih sudova izazivaju aterosklerozu. Normalna koncentracija LDL holesterola treba da bude manja od 3,4 mmol.

Kod osoba koje su pušači, i imaju porodično opterećenje za infarkt srca, ili moždani udar, prva kontrola holesterola u krvi se preporučuje već u 20. godini života.

U slučaju da su vrednosti holesterola uredne, dalja kontrola se preporučuje na svake tri godine za muškarce, ali tek nakon 45 godine života, a za žene jednom u tri godine i to posle 55 godine života.

Žene su, zahvaljujući zaštitnom uticaju ženskog polnog hormona – estrogena, u manjoj opasnosti od bolesti krvnih sudova i srca, ali samo do menopauze. Nakon toga ima preti isti rizik kao i kod muškaraca, a mogućnost kardiovaskularnog rizika je čak i veća, ukoliko imaju i faktore rizika.

Muški polni hormon testosteron snižava nivo “korisnog” HDL holesterola koji odstranjuju masne naslage sa zidova krvnih sudova, pa su muškarci ugroženiji od žena.

Povišena količina holesterola u krvi nije uvek vezana sa povišenom telesnom masom

Većina osoba koje boluju od veoma povišene količine holesterola u krvi uslovljeno genetsko – naslednom predispozicijom, najčešće su normalne telesne mase, pa čak mršavije.

Međutim, osobe sa povećanom telesnom masom, posebno osobe koje višak masnog tkiva imaju u području stomaka (takozvana središnja, ili androidna debljina), imaju povišen holesterol u krvo. Masnoće koje su nakupljene na tom delu tela se lako pokreću i lako odlaze u jetru, gde iz njih nastaju lipoproteini koji se pretvaraju u LDL. Upravo zato, ova vrsta debljine (obim struka veći od 80 santimetara, ili 94 santimetara kod muškaraca), povećava opasnost od ateroskleroze i bolesti koje ona uzrokuje, a od kojih su najvažnije infarkt srca i moždani udar.

Pretpostavka je da je kod pola bolesnika sa povišenom količinom holesterola u krvi, uzrok nepravilna ishrana, a kod ostalih genetska predispozicija. Da biste održavali zadovoljavajuć nivo holesterola, najbolje je da se raznovrsno hranite.

Određene namirnice sadrže povećanu količinu zasićenih masnoća i holesterola. Na primer: Jaja- žumance, iznutrice – džigerica i mozak. Masnoće životinjskog porekla kao što su puter, pavlaka, suhomesnati proizvodi, tvrdi punomasni sirevi i crveno meso, takođe sadrže zasićene masne kiseline koje dovode do porasta LDL holesterola.

Dakle, neophodno je hraniti se zdravo, a to podrazumeva da sve namirnice budu zastupljene, ali da se vodi računa o količinama. Takođe je važno jesti i dosta voća i povrća, a umesto crvenog mesa ribu.

Kod genetski uslovljene povišene količine holesterola u krvi, uzimanje kontraceptiva može dodatno povećati koncentraciju holesterola u krvi, ali neće povisiti normalnu količinu holesterola kod zdravih žena.

Ukoliko imate nedoumicu u vezi sa vrednostima holesterola u krvi, sumnjate da su povišene, ili da imate genetsku predispoziciju, odmah se obratite lekaru, kako biste blagovremeno mogli da počnete sa lečenjem.

Možda vas zanima

Tragedija u BiH: Muškarac (48) preminuo tokom treninga u teretani

Kardiolog upozorava: Sve više mladih koji dožive infarkt, ovo nikako NE SMEJU DA RADE

Drevni napitak koji snižava krvni pritisak i bilduje imunitet, a gotov je za 10 minuta

Koja ruka boli pred infarkt? Ovo su rani simptomi srčanog udara, za jedan niste znali



Izvor: Objektiv.rs, stetoskop.info