Negativni efekti izloženosti visokim temperaturama i sunčevom zračenju po ljudski organizam su brojni – oni dovode do grčeva, dehidratacije, širenja krvnih sudova ali i kamena u bubregu, tromboze, srčanog udara (infarkta miokarda), šloga odnosno moždanog udara.
Poslednjih decenija u celom svetu uočen je trend izrazitog porasta temperature vazduha tokom letnjih meseci i pojava dužih perioda izuzetno toplog vremena – takozvanih toplotnih talasa, kada temperature atmosferskog vazduha od najmanje 32 stepena Celzijusovih traju tri i više uzastopnih dana, a često su praćene i većom relativnom vlažnošću i smanjenjem brzine strujanja vazduha.
Ovi ekstremni vremenski uslovi, kako objašnjavaju u Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd (GZZJZ) mogu da predstavljaju ozbiljan rizik po zdravlje, naročito kod onih grupa stanovništva koja su posebno osetljive na visoke temperature, kao što su mala deca, starije osobe, trudnice, osobe sa prekomernom telesnom težinom, kao i osobe koje boluju od različitih hroničnih bolesti – bolesti srca i krvnih sudova, respiratornih oboljenja, dijabetesa…
Ugrožene su i osobe izložene direktnom dejstvu sunčevih zraka poput onih koje vežbaju ili rade na otvorenom, ali i svi oni koji rade u neadekvatno provetrenim i nedovoljno rashlađenim prostorijama.
Kako vrućine utiču na organizam
- Pogoršanje respiratornih tegoba – visoke temperature mogu pogoršati respiratorne tegobe kod hroničnih bolesnika, pre svega onih koji boluju od astme i hronične opstruktivne bolesti pluća, ali mogu imati negativan uticaj i na dicajne puteve kod male dece. Mogu dovesti do bronhospazma – grčenja mišića disajnih puteva, nadražajnog kašlja i otežanog disanja.
- Pad krvnog pritiska – na vrućini dolazi do širenja krvnih sudova, što snižava krvni pritisak. Noge često otiču usled slabije cirkulacije i posledičnog zaostajanja tečnosti u donjim delovima tela.
- Tromboza, srčani i moždani udar – na visokim temperaturama, usled gubitka tečnosti menja se i viskozitet (gustina) krvi, pa česta dehidracija može dovesti i do lokalne tromboze, srčanog ili moždanog udara.
- Srčani udar – i nagle promene temperature – na primer nagli ulazak iz toplog okruženja u rashlađenu prostoriju ili u hladnu vodu, mogu dovesti do srčanog udara.
- Opekotine, rak kože – UV zračenje može izazvati crvenilo i opekotine, prevremeno starenje i rak kože usled njenog isušivanja i slabljenja imuniteta.
- Katarakta – zbog prekomernog izlaganja očiju UV zračenju može doći i do nastanka katarakte
- Promena srčanog ritma, dehidratacija i grčevi – ako je temperatura vazduha slična temperaturi tela ono se hladi isparavanjem, što može dovesti do promene srčanog ritma i izazvati dehidraciju i grčeve.
- Stvaranje kamena u bubregu – gubitak tečnosti može uticati na funkciju bubrega i pojačano nakupljanje minerala iz urina i izazvati stvaranje kamena u bubregu
-
Dehidracija
Boravak na visokim temperaturama i posledično znojenje može brzo iscrpiti telesne tečnosti, što dovodi do dehidracije.
Simptomi dehidracije su:
- žeđ,
- suva usta,
- slabost,
- umor,
- vrtoglavica
- poteškoće u koncentraciji.
Teška dehidracija zahteva medicinsku pomoć.
Hipertemija
Hipertermija (pregrevanje organizma) je stanje kod koga telesna temperatura raste iznad normalnih vrednosti.
To može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema kao što su toplotna iscrpljenost ili toplotni udar. Na hipertermiju su posebno osetljivi ljudi sa kardiovaskularnim oboljenjima, stariji i deca.
Toplotni udar
Toplotni udar je veoma ozbiljno stanje koje se javlja kada telo ne može efikasno da se ohladi.
Simptomi su:
- visoka telesna temperatura,
- obilno znojenje,
- vrtoglavica,
- mučnina,
- glavobolja
- ubrzan puls.
Toplotni udar zahteva hitnu medicinsku pomoć
Simptomi na koje treba obratiti pažnju i prva pomoć
Ako se osete vrtoglavica, slabost, malaksalost, uznemirenost, jaku žeđ i jaka glavobolja:
- potražiti pomoć, skloniti se na neko hladnije mesto i izmeriti temperaturu,
- popiti vodu ili nezaslađeni razređeni voćni sok – više puta po par gutljaja.
Ako se jave bolni grčevi, najčešće u nogama, rukama ili stomaku, što se često javlja često posle fizičkog rada ili vežbanja po veoma toplom vremenu:
- smiriti se i leći u rashlađenu prostoriju,
- piti tečnosti koje sadrže elektrolite – supa, smuti od povrća, a ako grčevi traju duže od sat vremena, potražiti medicinsku pomoć.
Ako član porodice ima vruću suvu kožu ili delirijum (nesuvislo pričaju i nemirni su), zujanje u ušima, probleme sa vidom i slabost, konvulzije i/ili su bez svesti:
- odmah pozvati hitnu pomoć
- dok se čeka hitna pomoć, staviti osobu u hladnu prostoriju u horizontalnom položaju, podignute joj noge, skinuti odeću i početi sa spoljnim hlađenjem – staviti joj hladne obloge za vrat, pod pazuh i na prepone ili je rashladite pomoću ventilatora, većom krpom ili prskanjem vodom temperature 25-30˚S.
- izmerite telesnu temperaturu i održavate je ispod 39˚C.
- ne davati joj na svoju ruku lekove za snižavanje temperature (nikako acetilsalicilnu kiselinu ili paracetamol)
- ukoliko osoba izgubi svet postaviti je u položaj na bok.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)