Učenici osmog razreda uveliko se pripremaju za završni ispit, koji će biti održan sledeće nedelje, a od toga koliko će biti uspešni na tom testu znanja, zavisi i koju srednju školu će upisati. Predsednica udruženja „Roditelj” Dragana Soćanin kaže za Objektiv da bi, kako sada stvari stoje, maturanti najviše voleli da budu medicinski tehničari, babice, kozmetičari, frizeri i fizioterapeuti, za šta će im, zbog velikog interesovanja, otprilike biti potrebno onoliko poena koliko i za najtraženije beogradske gimnazije.
– Uvek su bile popularne medicinske škole, u okviru kojih postoji mnogo smerova koji privlače decu. Recimo, trenutno su tinejdžeri zainteresovani za smer babica, zubni tehničar, farmaceut, ali i za kozmetičarski i frizerski smer, koji su u okviru medicinske škole, a naročito su popularni među devojčicama. Dosta đaka se odlučuje za srednju stručnu školu jer imaju opciju da upišu fakultet, a ako se odmah zaposle, i ne moraju.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Đaci sami kažu da im je to interesantno i zbog odlaska u Nemačku, pa ti smerovi među prvima budu popunjeni već u prvom upisnom krugu – navodi Soćanin.
PRIVLAČNE POSEBNE GIMNAZIJE
Prema rečima naše sagovornice, budući srednjoškolci odlučuju se i za gimnazije, ali isključivo za ona odeljenja za koja još u osnovnoj školi pokazuju interesovanje.
– Najviše privlače gimnazije koje imaju specijalna odeljenja, na primer odeljenje za talentovanu decu, sportska odeljenja, ona za istoriju i geografiju, bilingvalna odeljenja, u kojima deca uče i na stranom jeziku, i odeljenja za informacione tehnologije. To jeste gimnazija, ali ova odeljenja ih više zanimaju jer su oslobođeni nekih prirodnih ili društvenih nauka, u zavisnosti od toga koju gimnaziju pohađaju, a usredsređeni su isključivo na oblast koja ih zanima – objašnjava Soćanin.
SAMO U CENTRU GRADA
Predsednik Foruma beogradskih gimnazija Aleksandar Markov objašnjava za Objektiv da u većim gradovima u Srbiji vlada veće interesovanje za gimnazije, što praksa pokazuje već godinama.
– U Beogradu, Novom Sadu, Nišu i drugim većim gradovima je veća zainteresovanost, a posebno u prestonici. Tinejdžeri se najčešće odlučuju za one gimnazije koje su u samom centru grada, kao što su Četrnaesta beogradska, Prva beogradska, dok su na Novom Beogradu popularne Deveta i Deseta beogradska gimnazija. To su gimnazije za koje je potreban veći broj poena, u zavisnosti od godine do godine, ali otprilike se uzima od 93 do 94 poena kao donji prag – navodi Markov.
Naš sagovornik dodaje da je za druge, manje popularne gimnazije za upis potrebno od 78 do 80 poena.
– Način rada i princip je isti u svim gimnazijima, ali decu, kao i njihove roditelje, privlači sama lokacija, a to je centar grada. I te gimnazije su uvek popunjene već u prvom upisnom krugu, dok u unutrašnjosti uvek bude mesta, recimo u Mladenovcu i Obrenovcu, gde se prag potrebnih bodova spušta na čak 50-60 poena – ističe predsednik Foruma beogradskih gimnazija.
PET NOVIH PROFILA
Budućim srednjoškolcima na raspolaganju je 51 obrazovni profil po dualnom modelu, među kojima je i pet novih. Novi profili su: stolar, tehničar za oblikovanje nameštaja i enterijera, obućar, tehničar štampe i trgovinski tehničar. Učenici koji odaberu dualni obrazovni profil opredeljuju se za model srednjoškolskog obrazovanja koji im omogućuje da teoriju uče u školi, a praktična znanja i veštine stiču u kompanijama.
Piše: Sanja Radovanović
Ovu i još interesantnih tema pročitajte u današnjem izdanju štampanog Objektiva.
Komentari (0)