Najspektakularnija posledica klimatske krize do sada: Udara će biti SVE VIŠE

Kako planeta trenutno beleži porast temperature od tri stepena do kraja veka, uticaji globalnog zagrevanja na vremenske uslove već postaju očigledni.

Istraživači koji su koristili svetsku mrežu za praćenje udara groma na Arktiku prošlog meseca izvestili su o jednoj od najspektakularnijih manifestacija klimatske krize do sada.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

Njihova otkrića su pokazala da se broj udara gromova, zabeleženih tokom letnjih meseci između 2010. i 2020, povećao sa nekih 18.000 udara na početku decenije na više od 150.000 do 2020. godine.

Tokom istog vremenskog perioda temperature na geografskim širinama iznad 65 stepeni paralelne severne širine povećale su se u proseku za 0,3 stepena Celzijusa, stvarajući veću verovatnoću za intenzivne letnje grmljavine.

To se podudara sa istraživanjem Univerziteta u Kaliforniji, koje su zaključile da će porast temperature od jednog stepena Celzijusa povećati učestalost udara groma za 12 procenata, ali i ranija saznanja Univerziteta u Tel Avivu, koji je predvideo porast za 10 procenata.

Toplija atmosfera upija veću količinu vlage, pa povećana vlaga u vazduhu znači oštrije, snažnije grmljavinske oluje i samim tim i veću verovatnoću da će nastati munja. Izlivi reka i poplave takođe doprinose češćim i jačim grmljavinama.

Pod pretpostavkom da je cifra od 12 procenata tačna, kontinentalni deo Sjedinjenih Američkih Država može očekivati porast udara groma godišnje sa sadašnjih 20 na 30 miliona do 2100. godine, izračunava “Climate Central”.

Ovo je problem ne samo zbog toga što je munja primarni pokretač šumskih požara, koji će i sami verovatno postati sve rasprostranjeniji ako se suša pogorša, već i zato što one generišu azotne okside, koje zauzvrat podstiču sastav gasova sa efektom staklene bašte, dodatno pojačavajući toplotu.

Što se tiče direktne pretnje sa kojom se ljudi suočavaju od udara groma, šansa za udarac, naravno, ostaje veoma mala, ali predviđanja o višim temperaturama koje stvaraju više oluja prirodno znače da se verovatnoća i tu povećava.

Procenjuje se da trenutno u Britaniji godišnje 300.000 gromova udara u zemlju, pri čemu pogodi 30-60 ljudi i samo oko tri slučaja budu biti fatalni.

U još jednom alarmantnom nedavnom podsećanju na snagu zalutalih munja, čitavo stado od 18 azijskih slonova izbrisano je gromom u severoistočnoj državi zaštićenoj Asamovoj šumi Kandali.

Trenutna globalna stopa udara groma dnevno iznosi 8 miliona – ili zapanjujućih 100 u sekundi.

Iako deluje da su u Srbiji danas oluje češće nego ranije, stogodišnji podaci o vremenskim nepogodama ipak pokazuju da rasta broja nepogoda nema.

Statistika pokazuje da će grmljavina sa gradonosnim oblacima pre pogoditi zapadnu, jugozapadnu i centralnu Srbiju, nego istočni i severni deo zemlje.

Ipak se u vreme nepogoda praćenih grmljavinom preporučuje izbegavanje boravka na planinskim vrhovima, visokim građevinama, izolovanom i visokom drveću.

Možda vas zanima

Vojni meteorolog o vremenu nekad i sad: Maglu iznad Sarajeva rasterivali smo mehanički, helikopterima

Ukida se servis auto-klima u Srbiji, ovo je glavni razlog

Prašume nestaju brzinom od 10 fudbalskih terena u minutu

Postaće skuplje od kavijara: Omiljeno voće će zbog klimatskih promena biti luksuz, cena će otići u nebesa



Izvor: Objektiv.rs