“Bio sam psihički bolestan”: TUŽNA priča dr Kona – sve je počelo kad je video NATPIS na cipelama

Poznati epidemiolog progovorio o prošlosti

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju
Predrag Kon
Foto: ATAimages

– Rođen sam 10. juna 1955, u tri ujutru, u Železničkoj bolnici u Beogradu. Danas je to deo KBC “Dr Dragiša Mišović”. Od oca sam Andrije Ernesta i majke Danice. Očeva porodica je jevrejska, poreklom iz Čorne u Mađarskoj, odakle su najpre došli u Zagreb, pa potom u Beograd dvadesetih godina prošlog veka. Majka je iz trgovačke porodice Živković iz Aleksinca – otkrio je Kon deo svoje prošlosti za medije.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

OTKRIĆE

– Da sam kršten, saznao sam tek posle majčine smrti. Umrla je 2010, a otkrio sam da sam kršten još u prvoj godini života, u Sabornoj crkvi, tek kasnije kada se stan prodavao, pa sam našao krštenicu. Inače sam član jevrejske zajednice sve vreme. Ne pripadam vernicima, a nisam ni klasičan ateista. Slavim majčinu devojačku slavu – Svetog Stefana, 9. januara. Zapravo, obeležavam je. Obično se okupljamo svi, bile su njih tri sestre, ali ne kod mene jer živim u malom, ženinom stanu. Moj je još manji – 34 kvadrata. Sečemo kolač kod kuće, ne pozivam sveštenika, iako poštujem naše sveštenike. Obeležavam i jevrejske praznike.

HOLOKAUST – VELIKA TUGA

Oglasio se Kon pred današnju sednicu Kriznog štaba: Epidemiolog najavio popuštanje mera pod ovim USLOVOM 

“U Aušvicu sam video cipele na kojima je pisalo Kon”

U Aušvicu sam bio u aprilu 2019, kada smo putovali u Krakov. S jedne strane, osećam se jako dobro što sam bio tamo, a s druge, psihički sam bio bolestan taj dan, možda čak i sledeći. Tamo sam video i cipele na kojima je pisalo Kon. Čovek to mora da vidi da bi shvatio. Ne može da veruje da postoji fabrika smrti dok ne vidi originalne ostatke toga.

Otac je bio oficir Kraljevine Jugoslavije, odmah na početku rata je zarobljen i transportovan u logor Nirnberg, a potom u Osnabrik. Tu je bio u baraci broj sedam. Pričao mi je da su imali radio-stanicu, prenosili su informacije Rusima. Jedan od logoraša znao je izuzetno sitno da piše, pa su preko šupljeg zuba drugog prenosili poruke. Pričao mi je i da je puštao bradu, što kažu, do pupka, da bi mu bilo toplije. Imali su stalaktite, toliko je bilo ledeno.

Kad se vratio nazad, nije našao ništa. Moj deda je bio dovoljno mudar da je svu imovinu dao za lažne ausvajse (papire) i porodicu (tatinu prvu ženu, njegovu sestru, moju sestru Liliku, koja sad živi u Izraelu) preko Splita prebacio za Italiju. U Italiji jesu bila geta, ali nisu ubijali Jevreje i nije bilo kao u Beogradu. Kasnije su se svi vratili. Moj brat je rođen 1946, a njegova majka – tatina prva žena, umrla je iste te godine.

Moji su imali u vlasništvu taj stan koji je deda dao zbog papira i kad je otac tamo video tri porodice, samo se okrenuo. Pošto je bio u trgovini, a potom u Ministarstvu trgovine, dobio je stanarsko pravo nad jednim stanom. I kad se venčao drugi put, prešao je kod žene, a to stanarsko pravo ostavio dedi i tetki, s kojima je odrastao moj brat.

Izvor: Kurir

Komentari (7)

  1. I s Bog ce da se zbuni kad Kon umre: jevrejin krsten sa godinu dana. Ovo sa porodicom i stanovima nisam ni probala da shvatim.

    Odgovori

Ostavite komentar