“Srbija do Tokija”, mitska izjava koja fudbalu daje bukvalno značenje.
Dolaskom Aleksandra Dragovića u Crvenu zvezdu, ponovo bi se pokrenula priča o Srbima koji nikada nisu zaigrali za svoju državu, već su “reprezentativnu” sreću morali da potraže van naših granica.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Takvih primera je mnogo, samo su u Zvezdi trenutno Milan Borjan i Miloš Degenek, koji nastupaju za Kanadu, odnosno Australiju, a do skoro je u klubu bio i Marko Marin – srpski fudbaler, kome je Nemačka dala sve, pa i šansu na Mundijalu 2010. godine.
Pre njih moramo da spomenemo Eli Babalja, čuveno pojačanje iz 2012. godine, koje je propisno razočaralo navijače srpskog šampiona, pošto je najavljivan kao novi Ibrahimović. Ipak, da se ne bavimo njegovim fudbalskim kvalitetima, pomenućemo i to da je Babalj nastupao za reprezentaciju Australije iako i on vuče korene iz Srbije.
Sećamo se svi i “princa Azerbejdžana”, Branimira Subašića, koji je pre nekih petnaestak godina bio prvi napadač te istočno-evropske zemlje. Kasnije je stigao u Crvenu zvezdu, ali deluje da nije pogodio pravi momenat za transfer, pošto je klub tih godina proživljavao teške trenutke.
Što se tiče igrača iz Partizana, trenutno je u klubu Filip Holender, dete Kragujevca, koji je još kao klinac otišao put Mađarske i tamo gradio svoju karijeru, pa je sada standardni reprezentativac te države.
Čuveni Marko Dević, dečko sa Zvezdare, se godinama kalio u našem fudbalu, nastupao za Železnik, Voždovac, Radnički Novi Beograd, da bi se otisnuo u Ukrajinu i postao reprezentativac koji je upisao nastupe i na Evropskom prvenstvu 2012. godine. Ostvario je sjajne transfere u Metalist, Šahtjor i Rubin, a na zalasku karijere se vratio u Voždovac i postigao gol protiv Partizana u svojoj 37. godini.
Sin Vladana Milojevića, Nemanja, je dete Čukaričkog, a trenutno nastupa za Voždovac. Kako je njegov otac godinama radio u Grčkoj i na Kipru, tako je i Milojević junior zapao za oko grčkom fudbalskom savezu i tako dobio poziv da nastupa za njihovu mladu reprezentaciju.
I Nenad Erić je ime koje je poznato srpskoj javnosti. Čuvar mreže OFK Beograda, Mačve, Borca iz Čačka se kao i mnogo njegovih kolega u to vreme otisnuo na Istok, tačnije u Rusiju. Tu je dobrim partijama izborio sjajne finansijske uslove, pa je zaradio i poziv u Astanu, najveći kazahstanski klub, za koji nastupa punih 10 godina. Dovoljno za kazahstanske papire i mesto na golu reprezentacije, gde je sakupio osam nastupa.
Bilo je i ranijih primera, poput Zorana Jankovića, Predraga Pažina i Zlatomira Zagorčića, koji su nosili dres reprezentacije Bugarske iako su državljani Srbije.
Ukoliko se vi setite nekoga, a da ga nismo uvrstili, pišite nam u komentarima…
Dragović i Prijović su prave bombe od pojačanja, ali da li će i “eksplodirati”? (VIDEO)
Komentari (0)