Nemiran san uključuje razne probleme poput mesečarenja, pričanja u snu, sanjanja ružnih snova, ali i škrgutanja zubima (bruksizam).
To su navike kojih često nismo svesni i zbog toga se teže otkrivaju.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Ove navike ne zahtevaju lečenje i nisu suviše opasne po zdravlje, osim bruksizma koji može negativno uticati na zdravlje zuba.
Bruksizam je zapravo poremećaj koji dovodi do toga da osoba tokom spavanja snažno pritiska i pomera zube, pri čemu se vrši veliki pritisak na koren zuba.
Uglavnom se dešava u nesvesnom stanju, odnosno tokom spavanja, ali nisu retki ni slučajevi bruksizma kad je osoba u budnom stanju i obavlja svakodnevne aktivnosti. Bruksizam zahvata uglavnom prvu i drugu fazu sna, kada je san plići i kada još uvek nismo počeli da sanjamo.
Istraživanja su pokazala da oko 8 odsto odraslih osoba škrguće zubima, dok oko 33 odsto dece takođe ima taj poremećaj. Naučnici smatraju da su te brojke mnogo veće, ali ljudi takvu pojavu uglavnom ne primećuju sve dok im neko iz njihove okoline ne skrene pažnju na to.
Mnogi naučnici smatraju da je škrgutanje zubima zapravo povezano sa brigom, strahovima i stvarnim životnim problemima koje osoba ima. Kada smo pod stresom, u našem organizmu se intenzivno luči hormon stresa (kortizol), zbog čega u celom telu dolazi do napetosti u mišićima, što se odražava i na mišiće u vilici.
Kod nekih ljudi ova pojava je povezana sa drugim navikama kao što su grickanje noktiju, lupkanje nogom, uvijanje pramena kose…Međutim, uzrok bruksizma može biti i nepravilan raspored zuba, nedostatak nekog od zuba i loš zagrižaj.
Utvrđeno je da osobe koje pate od škrgutanja zubima tokom sna uglavnom u svojoj porodici imaju još nekog člana koji ima isti problem.
Takođe, smatra se da uzrok bruksizma mogu biti i neki lekovi koji utiču na nivo dopamina u mozgu i time izazivaju grčenje mišića u vilici, zbog čega može doći do pojave škrgutanja zubima.
Uzroci bruksizma takođe mogu biti u alkoholu, cigaretama i kofeinu. Naučnici su otkrili da su osobe koje redovno piju alkohol dvostruko više sklonije škrgutanju zubima od onih koji retko ili nikad ne konzumiraju alkohol. To se objašnjava činjenicom da alkohol često remeti san, što je još izraženije kod osoba koje inače imaju problema sa spavanjem.
Takođe, svi proizvodi koji u sebi sadrže kofein mogu dovesti do škrgutanja zubima jer takvi proizvodi povećavaju aktivnosti mišića i utiču na regulisanje dopamina u mozgu.
Bruksizam dovodi do raznih posledica kao što su iznenadni bolovi u zubima, česte glavobolje, bolovi u mišićima vilice, uništavanja gleđi zuba i oštećenje ivice zuba. Ako ste sigurni da imate problem sa škrgutanjem zuba, redovno posećujte svog stomatologa kako bi mogao da vas posavetuje na koji način pravilno da zaštitite svoje zube od propadanja.
Jedna od metoda koja se pokazala efikasnom za sprečavanje škripanja zubima je da pre spavanja na zube postavite zaštitnu foliju koja će čuvati vaše zube, ali i onemogućiti bruksizam. Ako ste sigurni da je u pitanju genetika, smanjite unos kofeina i alkohola kako biste imali bolji san.
Komentari (0)