Tinejdžerka spala na samo 37 KILOGRAMA: Smeštena je u bolnicu, a ovo je njena DIJAGNOZA (FOTO)

Mnogi biju bitku sa viškom kilograma.

A mnogi sa manjkom.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

Tokom te celokupne borbe, mnogi, nažalost, odu iz krajnosti u krajnost.

Lisa Fourveder, iz Velike Britanije, je jedna od njih.

Ona je imala običaj da svakog jutra istrči desetak kilometara, a popodne bi radila intenzivne dvosatne treninge i napravila bi još 70.000 koraka.

“U početku sam samo iskušavala sopstveno telo, ono što ono može i rušila sopstvene rekorde, ali sam ubrzo postala opsednuta vežbanjem i počela sam da se iskradam ujutru pre škole i odlazim na trčanje”, ispričala je ova 19-godišnjakinja.

Kako su se stvari izmakle kontroli, ubrzo više nije mogla ni da jede, a dane je provodila u određivanju raznih režima vežbanja koje je pronalazila na Instagramu, a koje su objavljivali duplo stariji, profesionalni sportisti. Nakon nekog vremena, spala je na samo 37,5 kilograma, a roditeljima, koji su pokušali da je upozore da uspori, je rekla da će se ubiti ako je budu sprečili da vežba.

Iako joj je puls više puta padao na samo 28 otkucaja u minuti, Lisa kaže da nije htela ni da pomisli, a kamoli da izgovori da su joj premalo hrane i previše vežbanja postali najveći problemi.

“Bila sam jako umorna, psihički i fizički, ali bih ipak uspevala da se nateram da istrčim više kilometara”, rekla je ona, ali njeno telo nije moglo zauvek da podnosi takav tempo.

Nešto pre 16-og rođendana je završila u bolnici.

Nekoliko dana pre toga se, prilikom zagrevanja, rasplakala.

“Sad mislim da me je telo molilo da mu dozvolim da se odmori, ali tada to nisam shvatala”, kaže tinejdžerka koju su roditelji početkom 2017. godine na silu odveli u bolnicu gde joj je dijagnostifikovan poremećaj u ishrani pod nazivom ortoreksija, kome je “okidač” bilo takmičenje u trčanju u kome je učestvovala 2016. godine.

Pre takmičenja je bila na svakom treningu i radila je sve što je bilo potrebno, ali je, uprkos tome, i dalje bivala poslednja na trkama.

Zatim je, tada 16-godišnja devojčica, odlučila da promeni svoj način ishrane. Ubrzo je počela da jede samo ono što sama naziva “sigurnom hranom”, a to su uglavnom voće i povrće, dok je izbegavala svu hranu koja joj je, kako kaže, izazivala strah: sve što sadrži šećere i masnoće, pa čak i pića.

“Plašila sam se i konzumacije “tečnih kalorija”, pa bih, čim bi roditelji izašli iz sobe, sok od pomorandže prosula kroz prozor”, prisetila se Lisa.

Ovako restriktivan način ishrane i suludi ritam vežbanja su joj pomogli kratkoročno. Ona se jeste plasirala među 50 najboljih trkačica Velike Britanije na 3.000 metara i u to vreme je 5.000 kilometara mogla da pretrči za manje od 20 minuta.

Međutim, sve ostalo je bilo u rasulu, a pogoršale su joj se i ocene, jer je, zbog trčanja, svaki dan kasnila na nastavu, čekajući da prvo roditelji odu na posao.

“Kada bih se vratila, pojela bi samo sedam jagoda, ili ako bih bila baš gladna, jednu bananu”, rekla je, a nakon škole bi izašla nekoliko stanica ranije iz autobusa, da bi mogla da ih prepešači i odradi još jedan dvosatni trening.

“Opsesivno sam pratila šta jedu i koliko kilometara su pretrčali neki profesionalni sportisti kojima sam se divila”, ispričala je ona.

Pokušavala je da prati njihov ritam, a često je umela i da ih nadmaši u intenzivnim treninzima.

Kada je završila u bolnici, uputili su je na Službu za mentalno zdravlje dece i adolescenata i tamo joj je dijagnostifikovana ortoreksira, a zatim joj je zabranjeno vežbanje.

“Iz službe su mi pretili da će uključiti i socijalne službe ako tako nastavim, jer rizikujem da dobijem srčani udar, ili nešto još gore”, kaže ova devojka.

Ona je inače smatrala da “ne treba ni da živi ako ne može da trči”, a seća se i da je, kada su je roditelji odveli na “prisilni odmor” u Tursku i rezervisali luksuzne ležaljke za opuštanje, na svakih deset minuta odlazila u toalet i trčala u mestu brojeći do 500.

“Dugo sam negirala koliko sam loše i sve oko sebe sam uveravala da je moj način normalan”, kaže 19-godišnjakinja koja je tek nakon brojnih sati psihoterapije i više od godinu dana uspela da svoju težinu vrati u normalu.

Ona je, kako kaže, danas zdrava i srećna i uopšte ne vežba.

Šta je ortoreksija?

U pitanju je poremećaj u ishrani u kojem je osoba fokusirana isključivo na zdravu, “čistu”, ili “dobru” hranu, a izbegava se nezdrava, loša i “prljava” hrana.

Možda vas zanima

Četiri “dodatne ruke” za više preciznosti: U Beču se obavljaju operacije uz pomoć robota

Kupci u borbi za zdravije proizvode: Kakvu deklaraciju želite na proizvodu?

Deca i odrasli od septembra neće morati u inostranstvo na zračenje celog tela

Među pet namirnica koje skraćuju život je i jedna koju obožavamo



Izvor: Objektiv.rs, Daily Mail