Objavljivanjem knjige “Berenbluf na tržištu transfera”, nekadašnji sportski direktor Groningena Hans Nijland privukao je dosta pažnje.
U ovo knjizi je opisana jedna veoma bizarna angedota koja se tiče transfera našeg fudbalera Filipa Kostića iz holandskog tima u Štutgart.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Kako Nijland piše sa druge strane pregovaračkog stola su bili tadašnji direktor Štutgarta Fredi Bobić i finansijski direktor “Švaba”.
“Dogovorili smo sastanak između Groningena i Štutgarta, u Dizeldorfu, u četiri sata popodne. U osam ujutro nazvao sam kolegu Henka Feldmatea i poručio mu da ponese četkicu za zube, jer ćemo tamo prespavati. U pregovorima sam naučio jednu stvar: nikad ne smeš reći svojoj ženi da ćeš kući biti u određeno vreme, jer će to da vas košta”, objašnjava Nijland i nastavlja:
“Bio je to sjajan razgovor. Ti ljudi su rezervisali fantastičan restoran. Prvo je bilo reči o fudbalu, o reprezentacijama Nemačke i Holandije. Henk zna neverovatnu količinu priča iz fudbala, pa kad vodi taj fudbalski razgovor, moja stolica se malo pomera unazad, jer nisam baš zainteresovan. Čim su finansije u pitanju, opet se približavam. Na kraju su započeti pregovori oko Kostića. Taj iznos je malo porastao, sve je počelo da se odvija prebrzo. Onda smo Henk rekli da bismo želili da prekinemo razgovore na neko vreme. U tom trenutku krajičkom oka vidim dve dame. Izgledale su prilično provokativno: kratke suknje i prilično dubok izrez“, prisetio se Nijland.
Holanđanin je indirektno pokušao da optuži nemačku stranu da se služi prljavim trkovima, kao i da mu je bilo jasno zbog čega su “naručili” dame noći.
“Te dame su me gledale. Imam razumnu sliku o sebi, pa sam pomislio da ovde nešto nije u redu. Sedele su za našim stolom, jedna od tih dama mi se spušta na koleno. Bizarno naravno. Odmah sam dao Henku telefon da nas slika. Rekao sam mu “pošalji sliku mojoj ženi”. Supruga je odmah odgovorila: “to su lepi pregovori”. Ali da, sada me više ne mogu ucenjivati“, vešto se snašao Nijland.
“Taj razgovor je trajao i bio je zaista zabavan. Sve je bačeno na sto da bi se postigao dogovor. Jedan od tih Nemaca stajao je iza šanka i svirao klupske himne Borusije iz Menhengladbaha, Šalkea i Groningena. Dovedeni su taksiji i naravno da smo morali da idemo u grad sa tim ljudima, u noćni život. Ipak, na insistiranje Henk nismo ostali dugo. Sledećeg jutra u osam sati videli smo kolege iz Štutgarta na doručku i izgledali su kao da ih je voz pregazio. Takođe nisu bili srećni što nismo ostali s njima, ali kasnije smo postigli sporazum za neverovatni iznos od šest miliona evra.”
Komentari (0)