Srbima zbog ovog ubeđenja preti SUPERINFEKCIJA: Poznati doktor objasnio šta POGREŠNO radimo

Od početka pandemije kovida-19, građani su češće nego obično prali ruke sapunima i ostalim sredstvima za dezinfekciju, međutim, šef Katedre za higijenu Medicinskog fakulteta u Beogradu dr Goran Belojević kaže za Objektiv da je njihova upotreba ozbiljna stvar, te da antibakterijski proizvodi za higijenu prave veću štetu zdravlju nego korist.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

– Jasno je da su se građani zbog koronavirusa uspaničili i svaki čas prali ruke. Međutim, preterana upotreba dezinficijenasa u vidu sapuna, gelova, rastvora i sprejeva nije dobra jer se tako uništavaju prirodni odnosi u mikrosvetu, pa bakterije razvijaju rezistenciju koja im omogućava da izazovu različite infekcije – objašnjava dr Belojević.

OTPORNOST BAKTERIJA

Prema njegovim rečima, ako stalno peremo ruke antibakterijskim ili antimikrobnim sapunima, mikrobi koji žive na rukama će postati otporni.

– Tako i mi postajemo otporni na njih, pa ako posečemo ruku na neki predmet, sve to ulazi u krvotok. Ako su to bakterije otporne na lekove, može doći do infekcije koja se ne leči – navodi profesor Medicinskog fakulteta.

SVE SA PREFIKSOM „ANTI” JE ZLO

Dr Belojević navodi da se antibakterijskim sapunima dodaju dezinfekciona sredstva u nekontrolisanim procentima, pa zato ovakvi sapuni mogu biti opasni po kožu, ali i zdravlje čoveka. – Svako sredstvo za dezinfekciju koje ispred svog imena ima prefiks „anti”, nije dobro. Takvi preparati isušuju kožu, izazivaju stanje kseroze kada je koža suva, iscrpljena, narušena je njena ph vrednost, dolazi do pucanja, a često i krvarenja kože usled prevelike koncentracije preparata – kaže dr Belojević.

NAJBOLJI JE NAJJEFTINIJI

Mikrosvet je nevidljivi svet bakterija, virusa i parazita, a profesor kaže da se upotrebom dezinfekcionih sredstava čovekov um suprotstavlja prirodi.

– Ljudi uglavnom nisu svesni kakvu ulogu virusi i bakterije igraju u održavanju velikog dela živog sveta na zemlji. Zato, kada govorimo o pranju ruku, treba napraviti razliku između antibakterijskog sapuna i običnog sapuna, koji neće ubiti mikroorganizme, nego ih samo efikasno ukloniti. Tako se vrši smanjenje broja bakterija – ističe dr Belojević

PRATI RUKE PRE OBEDOVANJA I POSLE TOALETA

Dr Belojević poručuje da svako treba da pere ruke pre jela i posle odlaska u toalet.

– Nedavno su sprovedene anonimne ankete koje su pokazale da ljudi uopšte ne peru ruke posle toaleta. To je strašno i nedopustivo. Najobičniji sapun, topla voda i 30 sekundi, pa dobro istrljati ruke, bar toliko možemo – kaže dr Belojević i dodaje da svako treba da namaže ruke najjeftinijim glicerinom, a ne treba bacati pare na skupe kreme. Naš sagovornik takođe upozorava da građani treba da ograniče količinu kafe koju unose u organizam jer, kako navodi, kofein potiskuje tečnost u organizmu i tako se stvara suva koža.

– Posebno žene treba da obrate pažnju koliko dnevno piju kafa. Preporučeno je oko tri kafe, a siguran sam da svaka od njih popije bar jednu više. Kafa izaziva poliuriju i izlučivanje mokraće, pa da bi se imala dobra vlažnost kože, treba piti vodu, sokove ili jesti lubenicu – kaže dr Belojević.

Australijski biomedicinski stručnjaci upozorili su da antibakterijski sapuni stoje iza globalnog porasta superinfekcija koje mogu da izazovu neizlečive, pa čak i fatalne zaraze. Istraživači sa Univerziteta Monaš dokazali su da su bakterije postale otporne na čišćenje antimikrobnim tretmanima zbog povećane upotrebe antibakterijskih sapuna.

PIŠE: SANJA RADOVANOVIĆ

Ovu i ostale aktuelne priče pročitajte u štampanom izdanju Objektiva.