Nastavlja se debakl ženske rukometne reprezentacije Srbije. Potvrda je stigla u Đeru, na kvalifikacionom turniru za Olimpijske igre u Tokiju. Naše dame su izašle na crtu favorizovanim Ruskinjama i Mađaricama, ali na terenu su izgledale poput razbijene vojske. Naročito je bio bolan neuspeh u duelu s domaćinom, pa je doživljen težak brodolom.
Da unutar ekipe mnoge stvari ne funkcionišu, istakla je posle meča i pivotmen Dragana Cvijić. Štaviše, nije birala reči o krovnoj organizaciji.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
“Nismo mi odustale, nego je Rukometni savez odustao od nas i Olimpijskih igara. Nije želeo da nas čuje, nije se ni obazirao na vapaje. Već na Evropskom prvenstvu u Danskoj moralo je da se menja, jer se videlo da ništa ne ide”, bio je komentar Cvijićeve.
Sličnog mišljenja je i legendarna rukometašica Svetlana Kitić. Svojevremeno jedna od najboljih igračica na planeti nije krila nezadovoljstvo u razgovoru za Objektiv.
“Malo sam pratila utakmice, ali nisam mnogo ni očekivala. Znala sam da situacija nije najbolja. Ćutalo se o problemima, zatim su se gurali pod tepih. Međutim, trebalo je sve mnogo ranije da se rešava. Sad se iznosi prljav veš, što ne ide nama na čast”, istakla je Kitićeva.
NIŠTA SE NIJE PROMENILO
Odavno se ženski rukomet nalazi u tunelu, dok se svetlo uopšte i ne nazire. Brojni su razlozi koji su doveli do toga i potpuna dubioza dobila je novu epizodu. Ipak, Kitićeva pretpostavlja šta je najveći problem u nacionalnom timu, barem otkad je strateg Ljubomir Obradović.
“Ništa se nije promenilo od neuspeha protiv Hrvatske na prošlom evropskom prvenstvu. Ne znam tačno kome je izjava Dragane Cvijić upućena, ali verujem da je selektoru Ljubomiru Obradoviću. Očigledno se nešto desilo na relaciji igračice–selektor. Ukoliko grešim, zaista se izvinjavam gospodinu Obradoviću. Ostaje ogroman žal, gorčina… Moralo je na vreme da se reaguje”.
Čak nema ni snage da se posveti mečevima Srpkinja.
“Reprezentaciju gledam po deset minuta i odmah znam šta će se dogoditi. Retko kada i pogledam utakmicu do kraja. Naravno, ne radujem se takvom ishodu. Trenutno nisam blizu rukometa, niti želim da budem”.
TAPKAMO U MESTU
Poslednji put srpske rukometašice učestvovale su na Igrama u Seulu 1988. godine, i to kao deo bivše države Jugoslavije. Mnoge generacije su se promenile, a viza je ostala samo pusta želja.
“San koji ćemo dugo sanjati. Mislim da Olimpijske igre nećemo skoro videti i nešto mora da se promeni”, prokomentarisala je Kitićeva.
Posebno je tužna zbog budućnosti nekad trofejnog sporta. Niko više i ne spominje medalju pred put na velika takmičenja. Poslednja je osvojena još 2013. godine na Svetskom prvenstvu u Beogradu.
“Svi ostali sportovi idu ka boljitku, a ženski rukomet ne samo da tapka u mestu nego sve više tone”, zaključila je Svetlana Kitić u razgovoru za Objektiv.
PIŠE: Uroš Selenić
Totalni raspad sistema u reprezentaciji Srbije: Bila uz ekipu da ih selektor ne bi vređao
Komentari (0)