Sve firme koje se bave prodajom veš-mašina, televizora, frižidera i druge tehničke robe u nekoj od država Evropske unije, moraju da omoguće kupcima da svoje uređaje poprave, i to čitavu deceniju od dana kupovine. Time se smanjuje tehnički otpad u Evropi. Kod nas ta obaveza nije jasno definisana, a mogla bi da se unese u Zakon o zaštiti potrošača, koji je na doradi.
Dok ne prihvatimo evropske propise, proizvođači će u EU biti u obavezi da osiguraju i da rezervni delovi za uređaje budu dostupni deset godina, mada će neke delove moći da dobiju samo ovlašćene firme za popravku, kako bi se osigurala njihova sigurna zamena.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Uz to, proizvođači više neće smeti da spajaju aparate tako da je za njihovo otvaranje potreban specijalan alat ili ga je nemoguće otvoriti. Ubuduće će morati da budu dizajnirani tako da može da se koristi standardni alat.
KUPCU I UPUTSTVO ZA POPRAVKU UREĐAJA
Svaki kupac će, uz račun i garantni list, ubuduće dobijati i uputstvo za popravku uređaja.
U Srbiji je, kako kažu u nadležnom Ministarstvu trgovine, Zakonom o zaštiti potrošača propisano da je davalac garancije trgovac, bilo da se radi o proizvođaču, uvozniku, trgovcu na veliko ili malo, koji preuzima obaveze prema potrošaču, po osnovu date garancije.
U SRBIJI TRGOVAC SAM ODLUČUJE
– Zakon o zaštiti potrošača propisuje da je garancija svaka izjava kojom njen davalac daje obećanje u vezi sa robom i pravno je obavezujuća, pod uslovima datim u izjavi, kao i oglašavanju u vezi sa tom robom. Dakle, predviđena je mogućnost prodavca i trgovca da garantuju za svoju robu ili uslugu izjavom koja predstavlja dodatna obećanja i posebne pogodnosti u vezi sa konkretnom robom, odnosno uslugama, pri čemu izjava ima karakter garancije – napominju u Ministarstvu.
Dodaju i da garancija nije zakonska obaveza trgovca, pa je postojanje, trajanje i prostorno važenje garancije na slobodnom odlučivanju trgovaca.
SRBIJA PUNA ELEKTRIČNOG OTPADA
Predsednik Udruženja za zaštitu prava potrošača “Prosperitet” Radomir Ćirilović naglašava da bi bilo dobro da Srbija iskoristi to što se već neko vreme radi na izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava potrošača i u nekoliko odredbi predvidi rešenja kakva je upravo primenila Evropska unija.
– Već duže od dve decenije Srbija uvozi evropski električni otpad. Polovne tehničke uređaje uglavnom donose naši radnici koji rade u Zapadnoj Evropi, ti aparati se prodaju po pijacama, a vrlo često i servisi otkupljuju belu tehniku i televizore za simbolične sume, a kasnije ih preprodaju – ističe Ćirilović i dodaje da Evropa ima, po glavni stanovinika, po 16 tona električnog otpada, dok je u Srbiji nemoguće saznati pravi podatak, jer se time niko ne bavi – kaže Ćirilović.
Međutim, s obzirom na to da se kod nas prodaju tehnički uređaji i bela tehnika kao zemlji trećeg sveta, sasvim je sigurno da je kod nas količina električnog otpada po glavi stanovnika veća nego u EU dva, pa čak i tri puta.
Sve kompanije u Srbiji koje prodaju tehničku robu, uglavnom su obezbeđivale popravku i rezervne delove u vreme trajanja garantnog roka. Taj rok je, dodaje ona, uglavnom bio do pet godina, s tim što je i to moralo da se doplati, jer su kompanije potrošačima uglavnom davale ugovor o saobraznosti koji je iznosio dve godine – kaže Vera Vida, predsednica UO Centra potrošača Srbije.
IMALI SMO SLIČAN PROPIS
Srbija je zakonom iz 2002. godine jako dobro regulisala ovu oblast.
Proizvođač je tim zakonom bio u obavezi da potrošaču obezbedi rezervne delove i popravku sedam godina od dana isteka garancije. Naravno, popravka se plaćala.
– Imali smo jako dobre zakone koji su, iz nepoznatih razloga, morali da budu promenjeni kako bi se usaglasili sa EU, ali evo, praktično, vraćamo se na ono što smo imali nekada – smatra Vida.
Piše: Slavica Moravčević
OVU I DRUGE ZANIMLJIVE TEME MOŽETE PROČITATI U ŠTAMPANOM IZDANJU OBJEKTIVA ZA 9. MART
Izvor:
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)