Naša narodna religija obiluje verovanjima u mitska i natprirodna bića, a jedno od njih jesu i veštice, kojih su se Srbi posebno plašili. Naime, veštica je u narodnoj mašti posmatrana kao ženska osoba čija duša privremeno napušta telo, luta svetom i nanosi zlo ljudima.
Ona je uvek poimana kao starija ili udata žena, čija je sudbina određena još prilikom njenog rođenja ili začeća .Veštica se može postati i dobrovoljno, izučavanjem zanata drugih veštica, ili s druge strane, grešnim životom.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Postoji više narativa koji svedoče o tome kako počinje njena aktivnost. Prema jednoj legendi, veštica deluje tako što se namaže čarobnom mašću koju je prethodno napravila od sastojaka trave, ljudske krvi, sala, noktiju, dlaka i slično. Kada to učini, veštica navodno izgovori magične reči.
Pored toga, postoji verovanje da njena aktivnost počinje čim upadne u dubok san, kada navodno, njena duša napušta telo i odlazi da pričinjava štetu i zlo svojoj zajednici, što najverovatnije proističe iz verovanja da snovi zapravo doživljaji duše koja luta.
Od veštice se, prema narodnom verovanju ne može pobeći, i ma gde da se čovek sakrije, ona bi ga pronašla. Ona bez ikakvih problema dolazi do svoje žrtve – može da se uvuče u kuću kroz ključaonicu ili pukotinu. Verovalo se da deluje uz pomoć čarobnog štapića, pomoću kojeg otvara grudni koš žrtve, vadi mu srce i potom ga proždire. Smrt žrtve može nastupiti odmah ili nakon dugog mučenja.
Veštica je određivala trenutak i prividan uzok smrti. Napadala je članove sopstvene porodice, prijatelje, ali najčešće malu decu i ljude ˝slatke krvi˝. Međutim, mogla je da napadne i neznance, te su ljudi iz predostrožnosti izbegavali žene za koje se smatralo da su veštice.
Verovanja: Na ovim mestima u kući NE SMETE da držite vodu, jer to privlači nesreću
Veštica je i samim pogledom mogla da nanese zlo čoveku, pa čak i da ga tim putem i usmrti. Verovalo se da se veštice mogu baviti i poslovima koje im mogu doneti materijalnu korist, na primer, da mlečnost tuđe stoke mogu preneti na svoju, tako što bi uoči stočarskih praznika jahale nage na vratilu i pritom obišle tuđe torove sa stokom.
Zbog toga su se na određene kritične dane torovi pažljivo čuvali, kako im veštice ne bi prišle. Verovalo se da je aktivna samo noću – subotom noću, u toku Božića, Poklada, Đurđevdana, Uskrsa, kao i da može da se pretvori u razne životinje, najčešće noćnog leptira, ali i u kokošku, ćurku ili neku drugu pticu.
Pored toga, sačuvano je verovanje u navodno udruženje veštica, u kom se ove žene, navodno, nekoliko puta godišnje sastaju u tajnosti, daleko od ljudskih staništa. U narodnoj mašti mesto njihovog sastančenja je neretko bilo ispod nekog starog oraha, na raskršića, grobljima ili drugim navodno opasnim mestima.
Na svojim skupovima one su igrale, veselile se, delile zadatke koje treba izvršiti do sledećeg skupa i prihvatale nove članice. Predvodnica skupa je bila ta koja je delila zadatke ostalim vešticima i bila je priviligevovana u tom smislu što nije morala da žrtvuje bilo koga iz svoje porodice. Pilikom prijema u udruženje, nova veštica bi dobila krila slepog miša, kosa bi joj se rasplela, dobijala bi crno ruho i postajala ravnopravna sa ostalima.
Iako se fizički nisu preterano razlikovale od drugih žena, bile su prepoznatljive po svojoj maljavosti i po tome što navodno nisu mogle da potonu.
Ukoliko se njena moć obelodani, veštica je gubi, a to se postizalo njenim priznanjem, koje su ljudi ponekad pokušavali da dobiju mučenjem veštice.Ukoliko prizna da je veštica, potrebno je da se pokaje i da obeća da će prestati sa veštičarenjem. Ponekad se verovalo da bivše veštice imaju poseban status, kao i da svoje poznavanje biljaka koriste za lečenje ljudi i stoke.
Kako bi se zaštitili od vešticam ljudi su jeli beli luk, obrtali metlo naopačkem koristili amajlije, smilje, i druge oštre predmete.
Komentari (0)