Američka spisateljica Gejl Brendis podelila je sa čitaocima Vašington posta u novoj kolumni neobičnu priču o čoveku koga je upoznala na Valdhajm groblju kod Čikaga i koji ju je poklonio, kako kaže, novi pogled na život.
Gejl je srela Danijela na groblju kada je išao od groba do groba ostavljajući po cvet na njima. Kako je i sama izgubila voljenu osobu čiji su ostaci na tom groblju, nije joj bilo svejedno kada je videla šta Danijel radi.
Meštani u panici, šta je sledeće? Kad god ovaj beskućnik dođe na GROBLJE, dogodi se tragedija
Prišla mu je i saznala sve o čoveku koji punih 12 godina ide po pomenutom groblju i oplakuje sahranjene.
“U njegovom pogledu videla se neizmerna tuga, a opet, na licu je bio konstantni blagi osmeh. Rekao mi je da mu to što radi donosi najveći mir u životu. U saobraćajnoj nesreći izgubio je suprugu i dete. Nije bio prisutan kada se to desilo, već je bio skroz na drugoj strani sveta. Oni su mu bili sve i zbog njih je išao u Aziju da zaradi malo novca da bi nešto potom stekli”, piše Gejl.
Dodala je i da je 2009. godine izgubio i majku i sve to ga je umalo fatalno dotuklo.
“Obilazeći groblja kod Čikaga počeo je da šeta okolo i posmatra druge. Zagledao se u spomenike, natpise, poruke. Svaki grob čuvao je sećanje na jedan ili više života. Odlučio je da ih fotografiše i na internetu ih objavljuje na novootvorenom sajtu Dark Poet. Posle nekoliko godina objavio je čak 90.000 fotografija nadgrobnih spomenika i poruka na njima. Što se tiče šetnji po groblju i ostavljanja cveća, rekao je da mu je cilj da niko ne bude zaboravljen. Najgora stvar na ovom svetu je zaborav”, ističe Brendisova.
Ističući da se u međuvremenu u tom kraju spontano pojavila i legenda o muškarcu koji obilazi SVE grobove i plače nad njima, Gejl je rekla da ju je to jako pogodilo.
“Novo vreme donelo nam je trku, stres i sve veće odsustvo istinskih emocija i pokazivanja osećanja. Danijel je jedna od onih osoba koje žele da nas podsete na prošlost ali u najlepšem obliku. Najviše me je dirnulo kada mi je u razgovoru na kraju citirao reči preminulog glumca i komičara Robina Vilijamsa koji je rekao: ‘Mislim da najtužniji ljudi uvek pokušavaju da usreće druge zato što znaju kakav je osećaj biti bezvredan i ne žele da niko drugi to oseti’. Tužno i istinito”, zaključuje spisateljica u kolumni.
Komentari (0)