Nekad se govorilo „Selo hvali, a u gradu živi”, a sad se ova izreka preokrenula i glasi „Grad hvali, a u selu živi”. Na to je najviše uticala pandemija koronavirusa, koja je bila podsticaj da mnoge mlade porodice iz velikih, ali i malih gradova odlučile da ostave gradsku vrevu i vrate se u sela iz kojih su potekli.
Većina je imala kuće i okućnice, pa i njive, koje su opustele, a koje su oživeli. Seljački život nije lak, ali kako sami kažu, sad su gazde i svoji na svome.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
– Bili smo podstanari u gradu, decu nije imao ko da čuva, mučili smo se svakodnevno da preživimo, a onda smo odlučili da dođemo ovde u Orlicu kod Valjeva. Kuća je bila ruinirana, imali smo malo okućnice, desetak ari njive… Sve smo radili iz početka. Ipak, znali smo da radimo za sebe, pa je i ta muka bila lakša. Polako sam počela, prvo da prodajem maline i kupine na pijaci, a onda i da pravim džemove, sokove, zimnicu.
Država nudi pomoć
Država i Ministarstvo za selo napravili su više projekata da podstaknu mlade da ostanu na selu ili se vrate u njega. Milan Krkobabić, prvi ministar za brigu o selu u istoriji Srbije, naglašava da će cilj njegovog ministarstva biti da podigne kvalitet života na selu i približi ga onom u gradu, kako mladi ne bi odlazili, a kako bi neki iz grada došli da žive na selu.
Među prioritetima će biti donošenje zakona o selu, nova teritorijalna organizacija Srbije i vraćanje seoske opštine, u kojoj će seljani moći da se dogovaraju i odlučuju.
Mladima treba bolji život
– Mladima na selu moramo ponuditi bolje uslove za život, a to znači da imaju mogućnost izbora. Nastavićemo program obnove zadrugarstva, jer je u Srbiji za tri godine osnovano 800 novih zadruga, u kojima je sve više mladih zadrugara. Veliko interesovanje je izazvao program dodele bespovratnih sredstava bračnim parovima za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom do 30 ari. Posebnu pažnju ćemo posvetiti tzv. demografskim crnim tačkama Srbije u pograničnim i brdskoplaninskim područjima, gde bi mladi svojim prisustvom doprineli da nas ne zadesi usud puste zemlje – ističe Krkobabić.
Porodica sa četiri generacije
Porodica Nikolić iz Velike Ivanče živi u maloj zadruzi sa četiri generacije. Glava kuće Duško već godinama sa dva sina gaji stoku, pre svega krave i junad. Mleko prodaje „Imleku” i, kako kaže, zadovoljan je.
Njegovi sinovi nisu hteli da idu u Beograd da se zaposle, već su ostali na selu, stvorili porodice – jer, kako kažu, hoće da rade za sebe i budu svoje gazde. Ministar Krkobabić podseća da nema perspektivnog sela bez uspešne zadruge i zato će ove godine šansu za podsticajna sredstva imati i poljoprivredne zadruge koje se bave turizmom, starim i novim zanatima, kao i socijalne zadruge.
Filip se vratio iz Nemačke
Od 4.700 sela u Srbiji, oko 1.200 je u nestajanju, a mladi najviše odlaze sa juga i jugoistoka Srbije, ali i iz AP Vojvodina, posebno iz pograničnih područja. Međutim, ima i onih koji su se vratili iz inostranstva.
Tako je mladi Filip Marinković sa 27 godina odlučio da dođe iz Nemačke i u selu Belesnici kod Kladova napravi farmu svinja sorte moravka, koja je bila u izumiranju, i mangulice. Ima oko 100 komada i trudi se da ih gaji organski. Svinje po ceo dan provedu u šumi od 80 hektara, a uveče se vraćaju na farmu. Ovaj momak kaže da bi pomoć države dobro došla, a sad mu je najveći problem klanica koja izdaje organski sertifikat.
Piše: Slavica Moravčević
Ove i mnoge slične tekstove čitajte u štampanoim izdanju lista Objektiv.
Budalastine, kako vas nije sramota. Prevaranti i to svetski.