Nema deteta koje nije čulo za “Lepoticu i zver”. Istoričari su pronašli čak 23 varijanti priče iz celog sveta. Ipak, moderna verzija ove klasične bajke koju je napisala francuska novelistkinja Gabrijel Suzan Barbo de Vilnev 1740. godine i koju je proslavio Diznijev crtani film iz 1991.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Priča je delom je bazirana na životu čoveka i njegove porodice koji su zaista postojali! Taj čovek se zvao Petrus Gonsalvus, piše Istorijski zabavnik.
Petrus Gonsalvus je rođen oko 1537. godine i poticao je sa Kanarskih ostrva. Život je počeo kao rob, ali ne bilo kakav! Petrus je rođen sa hipertrihozom tj. “sindromom vukodlaka”. Čitavo njegovo lice i telo bilo je prekirvenom dugim dlakama i maljama zbog čega su ga prozvali “divlji čovek”.
Ovako je izgledao:
Kada mu je bilo samo 10 godina poklonjen je novom kralju Francuske Anriju II i na dvoru je ostao duže od 40 godina uživajući zaštitu monarha, a naročito njegove supruge – kraljice Katarine de Mediči. Anri II je posvećivao mnogo pažnje Petrusu. Umesto da ga zaključa u kavez (kao što su neki predlagali) omogućio mu je klasično obrazovanje na kome bi mu pozavidela sva gospoda onog vremena – od vojnih taktika do latinskog jezika, Petrus je naučio sve što se očekivalo da zna jedan mladi plemić tog vremena. Zapravo, zahvaljujući kralju, bio je obrazovaniji od većine aristokratije sa dvora.
Čitalac godine: Učenik petog razreda iz Beograda pročitao 300 knjiga za godinu dana
Upravo tu, Petrus je upoznao, zaljubio se i oženio sa devojkom koja se zvala Ketrin. Prema dostupnim podacima, i ona je njega volela, a u godinama koje su usledile par je zasnovao porodicu. Živeli su u skladnom braku i imali mnogo dece. Međutim, 1589. godine dolazi do puča u Francuskoj. Dinastija Anrija II svrgnuta je sa trona, njegov sin – kralj Anri III ubijen je, a porodica Gonsalvus je ostala bez svojih dobročinitelja. U pomoć im je priskočio vojvoda od Parme. Tokom rata koji je usledio on je Petrusa, Ketrin, njihovog sina i četiri ćerke poslao u svoj rodni grad.
Umro je pre nego što je uspeo da im se pridruži, ali je vojvodina supruga – Margaret, vojvotkinja od Parme, uzela u zaštitu porodicu Gonsalvus. U Italiji, 1594. godine, tokom posete prijatelju u Bolonji, Ulis Aldrovandi, slavni italijanski naučnik je upoznao Petrusovu ćerku Antoanetu koja je takođe imala hipertrihozu. Ostao je fasciniran izgledom devojke i počeo je da izučava njeno neobično stanje na kraju ga ivrstivši i u svoju knjigu o deformitetima kod ljudi.
Porodica Gonsalvus privlačila je mnogo pažnje gde god se pojavila. Ipak, nikada ih nisu tretirali ka čudovišta! Umesto toga, umetnici su se otimali za priliku da urade njihove portrete kao što je to bio slučaj sa bilo kojom drugom porodicom aristokrata. Ipak, bilo je i onih, naručito među nižim slojevima stanovništva, koji Petrusa i njegovu “dlakavu porodicu” nisu smatrali potpuno ljudskim bićima. Na kraju, povukli su se u jedno malo italijansko selo gde su nestali sa istorijske scene ostavljajući samo portrete koji će večno svedočiti o njihovim životima..
Da bi priča bila potpuna treba pomenuti i ovo – Veruje se da je sudbina Petrusa Gonslavusa inspirisala bajku “Lepotica i zver”. Priča je postojala i pre njega. Međutim, popularnost je doživela tek kada je ilustrovana. Iako u originalnoj bajci nema tačnog opisa zveri, prvi crtači skoro sigurno su videli neki od portreta porodica Gonsalvus i počeli da prikazuju Zver kao izuzetno dlakavog čoveka.
Ovaj roman je obeležio godinu: Proglašen je dobitnik NIN-ove nagrade
I tako je Petrus, na neki način, postao večan.
Izvor: Istorijski zabavnik
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)