Za novi virus nipah ne postoji lek. Iako se teško prenosi na čoveka, smrtnost je velika, čak 75 odsto. Prirodno stanište ovog virusa se nalazi u organizmu voćnog slepog miša.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
VELIKA SMRTNOST
Jedan od najpoznatijih virusologa u Bangladešu, Karim Vačapundupeldi kaže da se radi o velikoj pretnji, jer za nipah nema leka, a smrtnost je visoka.
“Stopa smrtnosti virusa nipah je od 40 do 75 odsto, zavisno od mesta izbijanja epidemije.”
Ovaj virusolog nije usamljen u svojoj zabrinutosti. Svake godine Svetska zdravstvena organizacija ažurira veliku listu patogena koji bi mogli izazvati hitnu zdravstvenu situaciju i prema tome odlučuje o prioritetima u finansiranju istraživanja i razvoja. SZO je usredsređena na patogene koji predstavljaju najveći rizik po ljudsko zdravlje, one koji imaju epidemiološki potencijal i one protiv kojih nema vakcina.
DUGO RAZDOBLJE INKUBACIJE
Virus nipah je među prvih 10, a s obzirom na broj epidemija koje se već događaju u Aziji, verovatno tu nije kraj. Postoji više razloga zbog kojih je nipah tako zlokoban. Dugo razdoblje inkubacije (u jednom slučaju navodno i do 45 dana) znači da zaraženi domaćin može širiti virus nesvestan svoje bolesti. Virus može zaraziti brojne životinjske vrste, što može poboljšati njegovo širenje. Zaraza je moguća direktinim kontaktom ili konzumacijom kontaminirane hrane. Nosilac virusa nipah može osećati respiratorne simptome, kašalj, bolove u grlu, umor, kao i upalu mozga koja može da dovede do smrti. Može se reći da je to bolest čije širenje SZO svakako želi da spreči.
UGROŽENI TURISTI
Najčešća mesta gde je čovek u dodiru s voćnim slepim miševima su pijace gde na drveću visi na hiljade ovih životinja koji vrše nuždu i mokre na sve što se kreće ispod njih. Kad se pomnije pogleda, nadstrešnice štandova prekrivene su izmetom šišmiša. „Ljudi i psi lutalice svakodnevno se kreću ispod štandova izloženih mokraći šišmiša”, kaže Veasna Duong, šefica odeljenja za viruse u naučno-istraživačkoj laboratoriji Instituta Paster u Pnom Penu. „Posmatrali smo voćne slepe miševe na turističkim lokacijama kao što je Angkor Vat, gde postoji veliko stanište ovih životinja”, objašnjava Duong. Angkor Vat godišnje poseti 2,6 miliona turista, što je 2,6 miliona prilika da virus nipah pređe sa slepog miša na čoveka samo na jednoj lokaciji.
NIPAH ODNEO 153 ŽIVOTA
Od 2013. do 2016. godine, Duong i njeni saradnici vodili su program GPS praćenja kako bi bolje upoznali voćne slepe miševe i virus nipah kako bi uporedili aktivnosti kambodžanskih slepih miševa sa šišmišima u drugim žarišnim oblastima. Dve od njih su Bangladeš i Indija. Obe zemlje imale su proboje nipaha u prošlosti, verovatno povezane s konzumacijom urminog soka. Noću bi zaraženi slepi miševi leteli do plantaža urmi i pili sok koji stabla ispuštaju. Dok su se častili, mokrili bi u posude za prikupljanje soka. Nesvesni onoga što se događalo noću, meštani bi sutra
dan nosili sok do uličnih prodavaca, liznuli malo soka i zarazili se. U Bangladešu od 2001. do 2011. godine, otkriveno je 196 zaraženih osoba od nipaha, od kojih je 153 umrlo.
Piše: FILIP RADOJČIĆ
Ovu i ostale zanimljive teme pročitajte u sutrašnjem štampanom izdanju Objektiva.
Kakva gomila gluposti. Cuj, slepi misevi. Virus je vestacki, stvoren u laboratoriji. Tacka.
Nije li vam malo čudno da se sada odjednom pojavljuju svi ti virusi kod slepih miševa? Nisu ti slepi miševi juče tu došli. Toliko dugo vremena žive u tom delu sveta. Sama SZO konstatuje da prođe 2,6 miliona turista i niko se do sada nije zarazio sada odjednom je taj virus izuzetno opasan. Očigledno je to sledeći virus koji je uzet sa životinja, modifikovan i spreman da ga puste u populaciji. Ovo je predigra sa navodnom zabrinutošću. Bil Gejts je već najavio novu pandemiju. Da li je to ta nova pandemiju, jer ova nije ubila dovoljno ljudi koliko su oni planirali. Nije li prosto rešenje potamaniti sve te leteće miševe kada tako vise sa grana i rešiti problem?? Ne, ne jer oni više brinu za miševe, ljudi su im suvišni.