Znate li šta je PRGA i zbog čega se sprema riba "bez krvi": Simbolika trpeze za Badnje veče

Trpeza označava svečani karakter Badnje večeri i nastupajućeg Božića. Ona treba da je skromna i u skladu s mogućnostima porodice. To znači da se na jelovniku mogu naći različite vrste povrća, ribe, pita i žitarica, hlebova, pogača, i sličnih namirnica koje nisu životinjskog porekla.

Sve one simbolizuju plodnost, tj. status kuće u smislu požrtvovanosti domaćina i domaćice da pripreme ova jela.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

O svemu ovome razgovarali smo sa dr Bogdanom D. Dražetom, naučnim saradnikom Instituta za etnologiju i antropologiju.

VEZANOST ČOVEKA ZA ZEMLJU

Pored pasulja, patlidžana ili boba, ponegde se sprema i tzv. smeša od ječma ili pšenice, kukuruza i lana. Te žitarice su bile osnova za jelo poznato kao prga, koje su podjednako konzumirali članovi bogatih i siromašnih domaćinstava. Prga se pravila tako što se mešavina navedenih žitarica pržila, zatim sitnila, da bi na kraju bila prosejana i bila dodata barenom krompiru ili hlebu. Ovo jelo označavalo je vezanost čoveka za zemlju i njene plodove.

RIBA I PITE

Od ribe se priprema pastrmka, smuđ, šaran, koji mogu da se serviraju uz pirinač, kao pilav. Neke od ovih riba smatrane su za ribe “bez krvi”, što znači čiste, korišćene radi pročišćenja ljudi od grehova. Pite su pravljene od kupusa, pečuraka i krompira, a umeće njihovog savijanja i pečenja simbolizovalo je bogatstvo određenog doma.

SVAKO SELO IMA SVOJ OBIČAJ

“Postoji verovanje da dvanaest jela na trpezi, uz jedno glavno jelo, simbolizuje Isusa Hrista i njegovih dvanaest apostola. Okupljanje ukućana za trpezom označava sabornost, slogu i milosrđe”, navodi Bogdan. Na osnovu bogate etnološke i antropološke literature, može se primetiti da za običaje u vezi s Badnjim danom, Badnjom večeri i Božićem važi staro pravilo da svako selo ima svoj običaj.

VERSKI ELEMENTI

Zrna pšenice i zeleni sastojci su korišćeni kao prirodni materijali zajedno s verskim elementima – crnim vinom, tamjanom i svećom. To su pratile namirnice kao što su pogača, voće, jednostavna hrana neživotinjskog porekla, i domaća rakija. Ovi elementi zajedno pomažu ljudima da obezbede zdravlje, blagostanje, boljitak, plodnost i slogu.

OBREDNI KOLAČI

Pogače ili obredni kolači su jednim delom ukućanima služeni za badnju večeru, dok je drugi deo čuvan za božićno jutro, kada bi se mešao s vinom radi pričešća ukućana. U nekim krajevima koristio se novčić koji je ubacivan u obredne hlebove, koji su imali funkciju česnice. Simbolizuju jedinstvo porodice i njenu snagu.

SUŠENO VOĆE

Orasi se jedu kako bi se porodica oslobodila briga. Bundeve, jabuke, med, orasi, suve šljive, suve smokve i drugo sušeno i neprerađeno voće, kojim je trpeza bila ukrašena, simbolizuje plodnost i zdravlje – najvažnije faktore opstanka zajednice.

Više pročitajte u štampanom izdanju Objektiva.

Piše: Milica Maksimović