Još jedna sportska godina je za nama.
Zbog koronavirusa ostali smo uskraćeni za mnogobrojna dešavanja, pre svega EURO i Olimpijske igre, međutim i pored toga, imali smo prilike da uživamo u onome što nam je preostalo.
Da ne idemo u dublje analize, tema ovog teksta biće domaći fudbal, a pre svega stranci u Crvenoj zvezdi koji su prodefilovali u deceniji iza nas.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Mnogo je bilo fudbalera sa stranim pasošem koji su igrali na Marakani, a mi smo odlučili da odaberemo najboljih 10 u periodu od 2011. do kraja ove 2020. godine, pa krenimo redom…
KRISTIJAN BORHA
Ofanzivni napadač koji je početkom 2011. godine stigao na Marakanu je prvi nakon Kastilja i Gaja koji je ostavio dublji trag i pridobio navijače Crvene zvezde.
U tom periodu crveno-beli nisu osvajali titule, Partizan je godinama bio dominantan, ali Borha je uspeo da pod komandom Roberta Prosinečkog uzme trofej Kupa Srbije.
U svom boravku u Beogradu, odigrao je 54 meča, postigao 17 i asistirao za 14 pogodaka. Odličan rezultat za sezonu i po, koliko je bio igrač sadašnjeg srpskog šampiona. Navijači i domaća javnost će ga pamtiti po golu Partizanu u polufinalu Kupa Srbije, a interesantno je to da je pored pogotka, u tri meča sa Večitim rivalom uspeo da asistira za još četiri gola u svega nekoliko nedelja.
Trenutno igra u ekvadorskom velikanu LDU Kito i za nekoliko dana će napuniti 33 godine.
NEJC PEČNIK
Slovenački reprezentativac stigao je u Zvezdu zajedno sa Slavišom Stojanovićem, leta 2013. godine iz engleskog Šefilda.
Te sezone crveno-beli su posle dugih sedam godina uspeli da se okite šampionskom titulom, a Pečnik je svoj doprinos dao kroz 11 golova i bio deo zlatne generacije zajedno sa Mrđom, Ninkovićem, Milijašom i ostalim sjajnim igračima te ekipe.
Ostao je i nakon što je UEFA izbacila Zvezdu iz Evrope i narednu polusezonu bio od velike pomoći Nenadu Lalatoviću i potpuno novom mladom timu koji je bio napravljen.
Sada ima 34 godine i nastupa za tim Dravograda.
ABIOLA DAUDA
Robusni napadač rodom iz Nigerije postao je deo našeg najvećeg kluba pre tačno osam godina, kada je iz švedskog Kalmara stigao u Beograd.
Prvih meseci je proveo na relaciji “teren-klupa” i isticao se nekih sjajnim pogocima, da bi već od naredne sezone činio udarnički tandem sa Draganom Mrđom. Njih dvoje su na 30 mečeva zajedno postigli 29 golova i bili su pokretači te ekipe. Slaviša Stojanović je sjajno uklopio Mrđu i Daudu u formaciju 4-4-2, što mu se vratilo osvojenom titulom i raspucanim napadačima.
Nakon te sezone, Dauda se okušao u Holandiji, da bi kasnije sve češće menjao tim, a sada nastupa za grčki Apolon i ima 32 godine.
LUIS IBANJEZ
Simpatični Argentinac sa hrvatskim pasošem bio je jedno od prvih pojačanja ekipe 2015. godine.
Nekadašnji bek Dinama iz Zagreba je za kratko vreme postao jedan od omiljenih stranaca ikada na Marakani.Iako mu je pozicija bila defanzivna, Ibanjez se isticao odličnim atletskim sposobnostima i konstantno je bio pretnja po protivničke golmane.
U šampionskoj sezoni postigao je čak 11, a namestio neverovatnih 15 golova što ga sa pravom svrstava u jedne od najboljih stranaca u Zvezdinoj istoriji.
Valja pomenuti i to da je postigao pogodak protiv Partizana u Humskoj, a Ibanjez sada nastupa u Mostaru za ekipu Zrinjskog.
UGO VIJEIRA
Portugalac koji je imao tužnu životnu priču je u Beograd došao kako bi oživeo karijeru.
Dete Brage koje nikada nije dobilo pravu šansu na stadionu kraj kamenoloma, morao je svoj fudbalski hleb da traži okolnim putevima, a onda se pojavila Crvena zvezda.
Prva asocijacija na Huga je onaj Večiti derbi iz septembra 2015. godine, kada je sa dva efektna gola kumovao velikoj pobedi od 3:1, a svi će verovatno do kraja života pamtiti onu bombu za 2:0 početkom drugog poluvremena. Tu sezonu je Vijeira odigrao maestralno, postigao 20 golova i asistirao za još 11, pa se činilo da bi mogao da napravi neki veći transfer.
Ipak, ostao je na Marakani još neki period, odakle se zaputio u Japan, gde je nastavio svoju golgetersku seriju.
MIČEL DONALD
Izdanak jedne od najboljih fudbalskih škola na svetu – Ajaksove, takođe je poput Ibanjeza i Vijeire postao igrač Zvezde te 2015. godine.
Grof Božović je dobio sjajnog igrača, a Holanđanin je veoma brzo postao jedan od stubova Zvezdine igre.
Proveo je na Marakani skoro tri godine i bio prvi stranac kapiten. Takođe je i prvi crveno-beli stranac koji je premašio brojku od 100 mečeva u domaćem klubu, a svoj mandat je krunisao ulaskom u Ligu Evrope i kapitenskom trakom te sezone, koju mu je poverio Vladan Milojević.
Da je Beograd njegov drugi dom, pokazuje i to što je otvorio lokal u srpskoj prestonici i veoma često posećuje nekadašnji klub i saigrače.
DAMIJAN LE TALEK
Šta reći o ovom momku?
Član svih francuskih selekcija je iz Mordovije došao put Beograda u trenucima kada mu je karijera bila u blagom padu. Iako je nastupao kao vezni igrač, neretko i malo ofanzivnije, u Zvezdi je postao štoper. I to sjajan. U Dortmundu nije dobio šansu, ali u dresu Crvene zvezde je za kratko vreme postao ikona kluba.
Svoje partije kako u domaćem šampionatu, tako i u Evropi se i dan danas prepričavaju, a kao i Donald uveo je ekipu u Ligu Evrope pod palicom Vladana Milojevića.
Na meču protiv Arsenala u Londonu je bio jedan od igrača utakmice, a ta sezona je ujedno bila i njegova kruna karijere, a nagrada je stigla u vidu transfera u francuski Monpelje. Za Zvezdu je na 104 utakmica postigao 7 golova i još toliko namestio.
Le Talek i sada na društvenim mrežama izbacuje snimke i slike iz dana provedenih u Beogradu, a njegova tržišna vrednost od skoro 4 miliona evra pokazuje o kakvom se fudbaleru radi.
U Monpeljeu je standardan i već je stigao do brojke od 80 mečeva.
RIČMOND BOAĆI
Popularni Boćko je 2017. godine, prvi put postao igrač srpskog šampiona i već iz “aviona” krenuo da postiže golove.
Nije uspeo da se okiti šampionskom titulom te prve polusezone, pošto je Zvezda na već dobro poznat način izgubila već osvojenu titulu. Ipak, to ga nije pokolebalo i dolaskom Vladana Milojevića, Boaći je bio jedan od heroja velikog uspeha.
Golovi protiv Florijane, Irtiša i Sparte iz Praga, umnogome su pomogli da se Zvezda nađe u nekom takmičenju pod okriljem UEFA, a pogodak u Kelnu se smatra za najbitnijim te sezone.
Prečka protiv Arsenala u Beogradu i ziceri u Londonu su mogli dodatno da mu daju na ceni, ali i pored toga Boaći je 2018. godine napustio Zvezdu i otišao u Kinu. Ipak, nije mu se najmnogoljudnija zemlja planete naročito dopala, pa je nakon meča u Salcburgu i istorijskog ulaska u Ligu šampiona objavljen njegov povratak na Marakanu. Srećni navijači, srećan i Boaći. Ali, nije dostigao svoju formu iz prvog mandata, iako je i pored toga bio izuzetno efikasan te sezone po povratku.
Potom su usledile brojne povrede i maleri, da bi na trenutke povratio stari sjaj, kao na meču protiv Olimpijakosa u Beogradu, kada je upisao prvenac u Ligi šampiona.Krajem ovog meseca, njemu je ugovor istekao, a na Marakani su odlučili da ne produže isti.
Tako je Boaći sa 60 golova na 104 meča postao jedan od najboljih napadača koji su ikada igrali u dresu srpskog šampiona.
GELOR KANGA
Nestašni dečko sa fudbalom u malom prstu je po drugi put na Marakani.
Prvi mandat je obeležio golovima protiv Sparte i Krasnodara i time bio direktni “krivac” za ulazak u Evropu. Nakon toga je odlučio da nastavi karijeru van Beograda i otišao u Prag.
I tamo je bio ponajbolji fudbaler lige, ali zbog svojih bubica nije uspeo da iskoristi svoj nesumnjivo veliki potencijal. Ovoga leta se vratio na Marakanu, ali u slabijoj formi nego prvi put. Ipak, to ga nije sprečilo da ne da svoj doprinos u sjajnoj jeseni, ali i to da se sukobi sa Dejanom Stankovićem u finišu prvog dela sezone.
Šta reći o njemu, a što ne znate? Glava mu je najveći problem, ali je i pored toga fantastičan fudbaler i jedan od najboljih stranih fudbalera Zvezde.
EL FARDU BEN
“Sa Komora moji, znaš ti dobro koji…”
Šaljiva krilatica koja se već godina provlači među navijačima Crvene zvezde, svaki put kada Ben zablista na terenu.
Stigao je iz Olimpijakosa na zimu 2018. godine na insistiranje Vladana Milojevića i vrlo brzo postao jedan od ključnih igrača ekipe. Heroj kvalifikacija za Ligu šampiona i meča u Salcburgu, gde je sa dva gola uveo svoj tim po prvi put u to takmičenje.
Nakon prošlogodišnjeg meča protiv Jang Bojsa na Marakani, Ben se oprostio od Zvezde i otisnuo se put Emirata, ali neočekivano do tog transfera nije ni došlo. Rok za registraciju igrača za Ligu šampiona je istekao, a tamnoputi napadač nije bio na njemu. Morao je sve ispočetka i nastupao samo u domaćem šampionatu.
To ga nije obeshrabrilo, već je Ben nemilice rešetao protivničke mreže i ponovo postao “key player”. Dejan Stanković ga je dodatno oživeo, pa je Ben i ove sezone ponajbolji igrač srpskog šampiona.
Verovatno i najbolji stranac koji je ikada zaigrao u domaćem fudbalu je na 110 mečeva postigao 57 golova i asistirao za još 30.
NAPOMENA: U listu nisu uračunati Marko Marin, Milan Borjan i Miloš Degenek, s obzirom na to da se svo troje deklarišu kao Srbi.
Piše: Nikola Husein
Komentari (0)