Na današnji dan pre 25 godina u Parizu je potpisan Opšti okvirni sporazum za mir u BiH, poznatiji kao Dejtonski sporazum, kojim je okončan rat u BiH.
Sporazum su, u prisustvu tadašnjeg državnog sekretara SAD-a Vorena Kristifera, potpisali nekadašnji predsednici Srbije, Hrvatske i BiH, Slobodan Milošević, Franjo Tuđman i Alija Izetbegović.
Osnovni princip Dejtonskog sporazuma
Jedan od najosnovnijih principa na kojima je Dejtonski sporazum zasnovan je podela BiH po ključu 51 posto teritorije Federaciji BiH i 49 posto Republici Srpskoj, te Distrikt Brčko, što je usaglasila Kontakt grupa.
Dejtonski sporazum je najveća ovlašćenja dao entitetima i naznačio osnovna ovlašćenja za nivo zajedničkih državnih organa.
Potpisnici su se obavezali da međusobne odnose regulišu prema Povelji UN-a, Završnom helsinškom aktu i drugim dokumentima OSCE-a, kao i na međusobno poštovanje suvereniteta i rešavanje nesporazuma na miroljubiv način.
Sporazum ima 11 aneksa, koji se odnose na vojne, političke i civilne aspekte mirovnog dogovora, kao i regionalnu stabilizaciju.
Aneks četiri tog sporazuma je i danas Ustav BiH.
Jedan od učesnika pregovora u Dejtonu, bivši predsednik savezne vlade Momir Bulatović ispričao je kasnije da je sve ono što je dogovoreno u Dejtonu bilo na stolu i tri godine ranije u Lisabonu, ali je tvrdio da su u Dejtonskom sporazumu glavnu ulogu odigrali Amerikanci i da su “pripadnike međunarodne zajednice su tretirali kao potpuno nebitne”.
“Sećam se da je jednom Radovan Karadžić rekao: “Pa kako da popustimo, meni je tamo poginulo 25.000 mladića.“ A ja mu kažem: “Radovane, pa nemoj da ti pogine još 25.000”, seća se Bulatović.
Jedan od glavnih principa na kojima je Dejtonski sporazum zasnovan je podela BiH po ključu 51 odsto teritorije FBiH i 49 odsto RS. Iz te podele izdvojen je Distrikt Brčko.
Glavni akter ovih pregovora, u svojstvu pomoćnika državnog sekretara SAD, bio je Ričard Holbruk. Nikada nije rasvetljeno kako je uspeo da lidere Bošnjaka, Srba i Hrvata nagovori da potpišu sporazum a u studiji “Tajna istorija Dejtona: Američka diplomatija i bosanski mirovni proces 1995” Dereka Šolea i Beneta Frimana opisuje se i drama poslednjeg dana regovora.
Kako je prelomio Milošević
Tog jutra Milošević je odlučio da prelomi i potpiše sporazum sa Franjom Tuđmanom, nezavisno od stava bošnjačke delegacije. Navodno je na snegu, bez kaputa, na parkingu pored vojne baze čekao i insistirao da ovu ideju predstavi Kristoferu Hilu i Ričardu Holbruku. Kada je američka delegacija odbila ideju, Milošević je izneo poslednju ponudu: da se status Brčkog ostavi za kasnije, kad će biti rešen međunarodnom arbitražom, što je Tuđman prihvatio.
Kristofer i Holbruk su tada otišli u bosanske prostorije gde su se u Izetegovićevom apartmanu sastali s liderom Bošnjaka, te Harisom Silajdžićem i Muhamedom Šaćirbejom.
“Ovo je nepravedan mir, ali moj narod treba mir – rekao je nevoljno Izetbegović, i time je sporazum praktično dobijen.
Hil i Holbruk su požurili da dogovor stave na papir, a obavestili su i predsednika Bila Klintona, koji je doleteo u Dejton da potpiše sporazum.
Drama u srpskoj delegaciji
Neposredno pre potpisivanja odvijala se drama i unutar srpske delegacije: Slobodan Milošević je tek tada predočio dogovorene mape bosanskim Srbima.
Kad je Krajišnik video mapu… – onesvestio se. Upitan šta se desilo, Milošević je rekao: “Pao je u komu”.
Inače, dan uspostavljanja Opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH – 21. novembar republički je praznik i neradni dan u Republici Srpskoj. Predsednik Dodik je u autorskom tekstu za Glas Srpske poručio da je Republika Srpska država koja postoji od 9. januara 1992. godine.
Dodao je da je ona svojom državnošću, koja se u skladu sa međunarodnim pravom sastoji od teritorije, efektivne vlasti i naroda, učestovala u mirovnim pregovorima tokom rata u BiH od 1992. do 1995. godine. Svoju državnu samostalnost je unela u završne mirovne pregovore u Dejtonu, naveo je Dodik.
Komentari (0)