Predsednik SNSD-a Milorad Dodik izjavio je da je Dejtonski mirovni sporazum, potpisan pre 30 godina, “srušen“ jer su, kako tvrdi, pojedini akteri primenjivali samo one odredbe koje su im odgovarale.
– Za bilo kakve intervencije u Dejtonskom sporazumu bilo je neophodno da se postigne sporazum svih strana. Tamo je definisano da su strane Republika Srpska i Federacija BiH, ali su oni dali visokom predstavniku bonska ovlašćenja da on to sprovodi – rekao je Dodik u dokumentarnom filmu RTS-a “Slovo i duh Dejtona – 30 godina Dejtonskog sporazuma”, prenosi Srna.
Prema njegovim rečima, bošnjačka strana godinama izražava nezadovoljstvo Dejtonom jer im, kako tvrdi, smeta međunarodno priznanje Republike Srpske kao subjekta.
Dodik je podsetio da je Venecijanska komisija još 2005. godine ocenila da aneksi Dejtonskog sporazuma imaju međunarodni karakter, što je, ističe, značilo i da Republika Srpska ima međunarodni karakter.
On je naveo i da su Republici Srpskoj tokom godina oduzete brojne nadležnosti – od ukidanja Vojske RS, do prenosa fiskalne politike i uspostavljanja novih institucija poput Oružanih snaga BiH i Granične policije, koje, kako kaže, Dejton nije predvideo.
Svi ti procesi, kao i odluke visokih predstavnika, prema Dodikovim rečima, doveli su do toga da izvorni Dejton “praktično više ne postoji“, jer je narušen potezima u pravcu unitarizacije BiH.
On je optužio visoke predstavnike da su u tome prednjačili, tvrdeći da su “postavljeni podvalom“.
– Visokog predstavnika po Dejtonu postavljaju strane potpisnice Aneksa 10, a kada ga izaberu, on bude potvrđen u Savetu bezbednosti UN – naglasio je Dodik.
Dodao je da se taj postupak poštovao samo u vreme prvog visokog predstavnika Karla Bilta, nakon čega su potpisnice Aneksa 10 isključene iz procesa odlučivanja.
Dodik tvrdi da je funkcija visokog predstavnika uvedena da bi se donosile odluke u slučajevima kada se strane ne mogu saglasiti, ali ne i zakoni iz nadležnosti parlamenta, što se, prema njegovim rečima, kasnije pretvorilo u ustaljenu praksu.
Podsetio je i da je bivši visoki predstavnik Karlos Vestendorp još 1997. godine upozorio da takav pristup nije u skladu sa Dejtonom, „ali se Zapad na to oglušio“.
– Mi taj blef živimo 30 godina – rekao je Dodik, dodajući da je kulminacija usledila sa brojnim nametnutim zakonima, posebno onim kojim je Kristijan Šmit pokušao da prebaci imovinu na nivo BiH.
– Mi smo rekli da ćemo proglasiti nezavisnost, ako to objave. Oni su tada rekli: ‘Hajde da se prvo riješimo Dodika, pa ćemo to ponovo uraditi’ – naveo je Dodik.
Posebno je izdvojio rad Ustavnog suda BiH, za koji kaže da su ga uspostavili visoki predstavnici Volfgang Petrič i Pedi Ešdaun, a u kojem su „dva srpska i dva hrvatska sudije preglasavani od strane tri bošnjačka i dva strana člana“.
– Kada su to nametnuli, rekli su da to nije po Dejtonu, ali da može da pomogne u razvoju BiH. I ta odluka pokazuje da su išli na to da bezočno sruše Dejtonski sporazum i propagandnom mašinerijom krivili nas i Hrvate da rušimo Ustavni sud – istakao je Dodik.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)