Trideset godina nakon što je 21. novembra 1995. u vojnoj bazi Wright-Patterson parafiran Dejtonski sporazum, a 14. decembra iste godine i zvanično potpisan u Parizu, Balkan još uvek živi pod njegovom političkom arhitekturom. Sporazum je zaustavio rat u Bosni i Hercegovini — najvažniji, neosporni uspeh koji mu istorija priznaje. Ali sve što se desilo posle, i sve što danas vidimo, dokazuje da su posledice Dejtona istovremeno bile i lek i ograničenje, i stabilizator i kočnica, i politička formula i ustavni “sudar”.
Kako je Dejton izgledao tada, a kakva je situacija danas?
Sporazum je konstruisao Bosnu i Hercegovinu kao složen entitetski i etnički mozaik: Federacija BiH i Republika Srpska, zajednička državna struktura, posebno definisani mehanizmi odlučivanja, etničke kvote, ograničenja i širok spektar institucionalnih kočnica koje su garantovale da nijedna strana ne može preglasati drugu. Rešenje je bilo, kako su i sami pregovarači tada priznali “najbolje moguće” u okolnostima rata koji se morao prekinuti odmah, ne za šest meseci ili godinu.
Ta arhitektura ispunila je svoj osnovni cilj: više nije bilo oružja, kolona izbeglica, razornih ofanziva i svakodnevnih ljudskih gubitaka. Ali…
Bilans tri potpisnice: Gde su Hrvatska, Srbija i BiH danas?
Bosna i Hercegovina
Dejton je BiH sačuvao kao državu, ali je stvorio sistem koji funkcioniše samo uz stalni napor i spoljašnji nadzor. BiH je institucionalno teška i politički fragmentisana.
Za tri decenije, politički narativi su ostali gotovo zamrznuti: svaki etnički blok brani ono što smatra svojim minimumom, a država često funkcioniše u tehničkom modu. Pritisci za reforme postoje, ali ono što bi negde drugde bila administrativna odluka, ovde je ustavna drama.
Ekonomija BiH i životni standard građana i dalje su ispod nivoa zemalja EU: prema OECD izveštaju, zemlja zaostaje u ključnim oblastima poput digitalnog društva, obrazovanja i privlačenja investicija. Istovremeno, ogromna dijaspora beleži rast — procenjuje se da je između 2,0 i 2,2 miliona ljudi poreklom iz BiH raseljeno širom sveta, što je više od polovine matematičkog stanovništva zemlje po nekim estimacijama. Preko 1,7 miliona ljudi rođenih u BiH živi u inostranstvu, prema podacima UN-a, dok planovi saradnje države sa dijasporom postoje, ali se institucionalni kapaciteti za njihovu aktivaciju i investiciono povezivanje često pokazuje kao neiskorišćen potencijal.
Hrvatska
Hrvatska je od potpisivanja Dejtona prošla možda najstabilniji i najpredvidiviji put: ojačala je svoju međunarodnu poziciju time što je postala članica NATO-a i Evropske unije, što joj je dalo institucionalni okvir stabilnosti i zaštite.
Ipak, unutar te stabilnosti povremeno izbijaju snažni nacionalistički tonovi. Simbol takvih tenzija pojavljuje se evo i u 21. veku na koncertima Marka Perkovića Tompsona, pevača čiji je muzički opus direktan poziv na revizionizam i sentiment za ustaškom prošlošću. Na koncertu u Zagrebu, 5. jula 2025, bilo je više stotina hiljada ljudi, a prema izveštajima, čuli su se ustaški pozdravi “Za dom – spremni” koji je simbol NDH i ustaškog režima. Evropski parlament je povodom toga izrazio zabrinutost zbog javnog ispoljavanja fašističke simbolike. Suludo, neobjašnjivo ili tragi-komično, ali Hrvatska danas živi raspolućenu i pomalo šizofrenu opsesiju prema svemu što dolazi iz Srbije. Tokom dana se u hrvatskim medijima šire besomučne laži i napadi na predsednika Srbije Aleksandra Vučića, jer njega vide kao glavnog krivca što je život u Srbiji tokom proteklih godina postao bolji, ekonomski stabilniji i perspektivniji. Sa jedne strane potpiruju ustaškog “zlog duha” iz boce, dok sa druge strane usred Zagreba srpske folk muzičke zvezde prodaju karte za svoje koncerte u rekordnom broju. Malo nas mrze, malo odlaze pod okriljem noći da slušaju “cajke”, ekstatično uživajući u taktovima srpskih folkera. Srbe će izgleda zvanično da mrze do kraja sveta i veka, ali zato vole srpsku muziku.
Srbija (tada SR Jugoslavija)
Srbija je za ovih trideset godina prošla put od međunarodnih sankcija i unutrašnjih lomova do zemlje koja balansira između evropskog puta i strateških veza sa Republikom Srpskom.
Zbog toga je Srbija ostala deo svakog ozbiljnog razgovora o Dejtonu — i kada je tema mir, i kada je tema politička kriza.
Geopolitički položaj Srbije ni danas, kao i uvek tokom istorije, nije bez izazova. Sve je izvesnije da strani faktori moći nastoje da destabilizuju zemlju, naročito tokom proteklih godinu dana. “Obojena revolucija” u sezoni 2024/2025 na tlu Srbije na momente dostiže krajnje apsurde, uz elemente agresije koji pokušavaju da izdominiraju baš “po svaku cenu”.
Izgleda da sva istina, koja je i danas jednako aktuelna, još može da stane u rečenicu iz poslednjeg govora Slobodana Miloševića oktobra 2000. godine: “Valjda bi svakome trebalo da bude jasno da oni ne napadaju Srbiju zbog Miloševića, nego napadaju Miloševića zbog Srbije.”
Velikoj većini u Srbiji je postalo jasno, ali za one kojima još uvek nije, evo malog zadatka povodom tri decenije od potpisivanje Dejtona. Pogledajte i dobro poslušajte poslednji govor Miloševića u videu ispod:
Piše: Ekipa portala Objektiv.rs
Zabranjeno prenošenje teksta u celosti ili delova teksta bez navođenja izvora i linkovanja portala Objektiv.rs
Komentari (0)