Da li ste čuli za grad na obali reke, uređen i lep, u kom je bila glavna komanda elitnih vojnih jedinica, a stanovništvo živelo srećno i bogato? Brodovima je u luku stizala roba iz dalekih delova sveta, grad je imao svoju kovnicu novca, a društveni život je bio veoma bogat. Nezaobilazno mesto za izlazak, kupanje i udvaranje bile su terme, a u amfiteatru su se uživo i bez daha gledale međusobne borbe mišićavih gladijatora, ali i njihovo nadmetanje snaga sa medvedima, vukovima, leopardima i divljim veprovima. Živelo se u atmosferi tolerancije, neistomišljenici nisu anatemisani, a i medicina je bila na zavidnom nivou za to doba. Ime ovog grada je – Viminacijum.
Metropola izranja iz braničevskih oranica
Taj grad, za koji slobodno možemo reći da je balkanska Pompeja (i to za trećinu veća od originalne) još uvek leži ispod plodnih braničevskih oranica, neposredno uz termoelektranu “Kostolac”. Pre 20 godina je njegovo ime bilo poznato samo stručnjacima, a danas je jedna od najposećenijih turističkih destinacija u Srbiji. Viminacijum je bio prava antička metropola koja je čuvala severnu granicu Rimskog carstva od varavara, i koja se još uvek otkriva pred našim očima.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Ekipa Objektiva posetila je Viminacijum, odakle vam donosimo reportažu o ovom čarobnom mestu, za koje kažu da je poput “vremenske kapsule” koja vas odvede u jednu davnu istorijsku epohu. Reportažu o Viminacijumu čitajte u nekoliko nastavaka na portalu Objektiv.rs.
O slavi i značaju ovog grada najbolje govore brojke – sa svojih skoro 50 hiljada stanovnika bio je veliki kao današnji Meksiko Siti, a po površini je čak za trećinu veći od čuvene Pompeje. Štaviše, samo u Viminacijumu je otkopano i istraženo 14.000 nekropola, dok ih je u celoj Italiji svega 6.000!
Ostaci ove nekadašnje prestonice rimske provincije Gornje Mezije prostiru se na preko 450 hektara i predstavljaju najznačajniji arheološki lokalitet u Srbiji. On se nalazi nadomak Kostolca, u neposrednoj blizini površinskog kopa Drmno, oko 100 kilometara istočno od Beograda. Tokom šest vekova postojanja Viminacijum je bio ne samo mesto susretanja istoka i zapada, već i značajan trgovački centar. Usled razvitka i bogatstva grada, tu su nastale i razne umetničke radionice, iz kojih su tokom IV veka izašle najlepše fresko – oslikane grobnice kasne antike.
Odavde su rimske trupe osvajale svet
Viminacijum je bio veoma značajno vojno uporište, nastalo u prvim godinama posle Hrista, u kome je bila stacionirana VII Klaudijeva legija. Ona je bila jedna od dve legije koje su učestvovale u Cezarovoj invaziji na Britaniju i bici kod Farsala, koja će označiti kraj Rimske republike.
Naselje je dobilo gradski status (status municipija) u prvoj polovini II veka, za vreme cara Hadrijana. U III veku je Viminacijum je postao kolonija i stekao pravo kovanja novca, a tada se u neposrednoj blizini odigrala presudna bitka za prevlast nad ovim prostorima između dvojice rimskih imperatora Dioklecijana i Karina. Gotovo da nije bilo rimskog imperatora koji, zbog njegovog značaja, nije prošao kroz Viminacijum ili u njemu boravio, a među njima su najpoznatiji Hadrijan, Septimije Sever, Hostilijan, Dioklecijan i Konstantin Veliki. Viminacijumski vojni logor je imao izuzetan značaj u Rimskom carstvu, jer se nalazio na velikoj raskrsnici puteva, pa su se ovde grupisale trupe za odlazak na sve četiri strane sveta.
Upravo su se ovde, posle Konstantinove smrti, njegovi sinovi sastali i dogovorili oko buduće podele Rima. Zato je nedavno otkriće principija, glavnog štaba legije još značajnije, jer to nije bio samo generalštab za jednu provinciju. Legat (glavnokomandujući) iz Viminacijuma je bez ikakve sumnje obavljao i posao guvernera čitave provincije. Takođe, ni na jednom drugom lokalitetu principij nije pronađen u celosti kao ovde, što Viminacijum čini jedinstvenim u svetu!
U sedištu štaba su se nalazile kancelarije oficira, oružarnice, svetilište, mesto u kome se čuvala blagajna, kao i prostorija u kojoj su čuvane zastave i simboli legije – ono što je bilo najsvetije svakom rimskom legionaru. Ipak, najznačajnije otkriće do sada (istražena je samo jedna trećina) predstavlja legijska blagajna, odnosno 120 rimskih novčića iz različitih perioda, koji su u svoje vreme predstavljali pravo bogatstvo.
Legionari, žitelji ovog grada su bili elitna vojska Rima, koji su za svoju dnevnicu mogli da kupe čak 12 magaraca – tadašnje glavno tovarno sredstvo. To nam pokazuje da su bili jako dobro plaćeni, ali je njihova plata dosta varirala, u zavisnosti od toga koji je imperator bio na vlasti. Kakav su tretman uživale mezijske legije govori podatak da je u Viminacijumu bila jedna od samo 12 kovnica zlatnog novca na teritoriji celog carstva.
Najnovija otkrića potvrdila da je ovde bio genralštab slavne vojske
Najnovija arheološka otkrića potvrdila su da je na ovom mestu u Viminacijumu bio principij ili vojna komanda legije (generalštab), centralni objekat, kao i mesto gde su se odigravale ključni događaji i donosile najvažnije odluke.
Najzaslužniji za ispitivanje, valorizaciju, promociju i svetsku slavu Viminacijuma je dr Miomir Korać, direktor Arheološkog instituta u Beogradu, kao i projekta “Viminacijum”. On je istraživanju ovog grada posvetio poslednjih 40 godina, a u razgovoru sa novinarom portala Objektiv.rs otkrio je da li je potvrđeno je da su pronađene prostorije u kastrumu pripadale legatu, zapovedniku legije, a ne nekom drugom visoko rangiranom oficiru?
– To je nedvomisleno mesto gde je obitavao legatus legionis, čovek koji je upravljao legijom. Mi, naravno, od ranije znamo da je to bila VII Klaudijeva legija, koja je bila stacionirana tu, moguće je da su i neke druge legije tu bile stacionirane, ali Viminacijum je jedan širi kontekst sa tom vojnom organizacijom. Pre tog Đerdapskog prostora i drugih koji ga okružuju to je jedna ravnica, oranica, i to je bilo sjajno mesto za pregrupisavanje različitih trupa. To je bilo jedno veoma važno mesto, u vojničkom smislu Viminacijum je bio apsolutno sam vrh izvan Italije, to je apsolutno sigurno – objašnjava Korać.
Ekipa Objektiva je na licu mesta razgovarala sa rukovodiocem arheoloških istraživanja kastruma dr Nemanjom Mrđićem, o tome da li je moguće na osnovu dosadašnjih otkrića pretpostaviti kako je izgledao vojnički život u Viminacijumu.
– Da bismo sklopili kompletnu priču, trebaće nam par desetina godina istraživanja. Kako su živeli vojnici znaćemo kada pređemo na istraživanje vojničkih baraka u kojima su stanovali i spavali. Sada istražujemo zgradu vojne komande – generalštaba, u kojoj su radne prostorije, i do sada se pokazalo da je generalštab izuzetno monumentalna zgrada, površine od oko 5000 kvadratnih metara. Pored bolnice, generalštab je najveća zgrada u Viminacijumu. Debljina zidova od skoro jednog metra ukazuje na monumentalnost nosećih konstrukcija i arhitekture, a stubovi ukazuju na eleganciju i luksuz portika (ulaznih tremova) u generelštabu. Od četiri kancelarije koje smo pronašli, jedna se posebno izdvaja sa dekoracijom podnim pločicama u vidu leptira, što je tipično za javne zgrade u Viminacijumu u periodu II i III veka. Naučnu javnost je posebno zainteresovalo otkriće ostave za novac i oružje, gde je pronađeno 120 rimskih novčića – kaže Mrđić, i otkriva detalje kome je taj novac pripadao, što možete pogledati u ovom videu:
U sledećem nastavku reportaže iz Viminacijuma saznaćete kako su se stanovnici ovog grada zabavljali i družili, zbog čega su nosili drvene papuče u javnom kupatilu i kakva je bila medicina tog doba.
Autori: Dragana Stupar i Ivan Marinković
Foto, video i montaža: Danilo Krša i Stefan Kojić
Preuzimanje teksta ili delova teksta zabranjeno bez navođenja linka portala Objektiv.rs
Komentari (0)