Uzimate cink svaki dan, džabe onda pijete magnezijum: Kada su dodaci KORISNI, a kad ŠTETE vašem organizmu

Dodaci ishrani najčešće podrazumijevaju širok spektar vitamina i minerala, ali oni mogu biti i neke druge stvari poput esencijalnih masnih kiselina, aminokiselina, ekstrakata biljaka, vlakana, mikroorganizama i drugo.

Dodaci nam mogu pomoći da unesemo sve potrebne hranjive stvari ako naša ishrana nije dovoljno raznovrsna. No, dodaci nisu i ne smeju biti zamena za uravnoteženu ishranu. Najpre bismo ishranom trebali da pokušamo da zadovoljimo sve svoje potrebe, a tek onda posezati za dodacima.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

Dodaci su nam pomoć ako imamo povećane potrebe koje ne možemo zadovoljiti hranom. Na primer u trudnoći, ako se aktivno bavimo sportom, u starosti…

Suplementacija takođe može biti korisna za osobe koje su vegani ili vegetarijanci, onima koji su na nekoj vrsti restriktivne dijete ili su alergični/intolerantni na neku hranu ili celu skupinu hrane zbog čega je izbegavaju, zatim patite li od obilnih menstrualnih krvarenja ili od određenih zdravstvenih stanja.

Treba napomenuti da dodaci mogu biti jako korisni, ali mogu postati i štetni ako se pre samog uzimanja osoba ne konsultuje sa lekarom ili nutricionistom koji će proceniti ima li potrebe nešto uzimati i, ako da, u kojoj količini.

Status vitamina i minerala možemo proceniti laboratorijskom analizom krvi i zapravo je to najprecizniji način da utvrdimo postojeći manjak. Osim laboratorijskih analiza postoje i neki znakovi koje možemo i sami primetiti, a daju nam naznaku da eventualno postoji određeni deficit u telu: anemija, grčevi u mišićima, promene na koži, umor, slaba kosa i nokti, problemi sa vidom i slično.

Najpoznatije interakcije između određenih hranjivih stvari

Vitamin B12 i folati rade zajedno kako bi podržali neke od najvažnijih procesa ćelijske debe i replikacije. Folna kiselina, odnosno njeno dodatno uzimanje, može maskirati nedostatak vitamina B12.

Vitamini topivi u mastima (A, D, E i K) verovatno će se bolje apsorbovati ako se uzimaju s obrokom koji sadrži masti. Međutim, dokazi sugerišu da umerene do velike doze vitamina topivih u mastima smanjuju apsorpciju ostalih vitamina topivih u mastima – za oko 10 do 50% – zbog konkurencije.

Čini se da apsorpciju vitamina K posebno smanjuju drugi vitamini topivi u mastima, dok na apsorpciju vitamina A najmanje utiče i on se zapravo može bolje apsorbirati ako se uzima s vitaminom E. Čini se da uzimanje vitamina D, E ili K nekoliko sati pre ili nakon drugih vitamina topivih u mastima povećava njihovu apsorpciju.

Kada se uzimaju istovremeno, vitamin C povećava apsorpciju gvožđa.

Istraživanja pokazuju da nedostatak gvožđa može dodatno pogoršati simptome nedostatka joda.

Dodaci sa kalijumom, u obliku kalijum hlorida, mogu smanjiti apsorpciju vitamina B12. S druge strane, lečenje megaloblastične anemije vitaminom B12 može rezultirati hipokalemijom.

Laboratorijska istraživanja pokazala su da vitamin C uzrokuje razgradnju vitamina B12 u multivitaminskim pripravcima. Ovaj negativan učinak vitamina C može se izbeći ako se dodaci sa vitaminom C uzimaju najmanje dva sata nakon obroka.

Vrlo visoke doze cinka iz dodataka ishrani mogu ometati apsorpciju magnezijuma i njegovu ravnotežu u organizmu.

Magnezijum takođe igra ulogu u aktivnom transportu kalcijuma i kalijuma kroz ćelijske membrane, proces koji je važan za provođenje nervnog impulsa, kontrakciju mišića i normalan srčani ritam. Niske vrednosti magnezija mogu uticati na pojavu hipokalcemije ili hipokalemije budući da je homeostaza narušena.

Magnezijum je važan kofaktor za sintezu i aktivaciju D vitamina, a zauzvrat on može povećati crevnu apsorpciju magnezijuma. Dakle, manjak magnezijuma može uticati na manjak vitamina D i fosfora.

Anemija zbog nedostatka gvožđa ozbiljan je svetski zdravstveni problem. Međutim, velike količine dodatnog gvožđa (veće od 25 mg) mogu smanjiti apsorpciju cinka. Uzimanje dodataka gvožđa između obroka pomaže da se smanji njegov učinak na apsorpciju cinka.

Visok unos cinka može inhibirati apsorpciju bakra, ponekad uzrokujući nedostatak bakra i pridruženu anemiju.