Svima nam je već dobro poznato da je kvalitetan san presudan za očuvanje zdravlja i da to podrazumeva dovoljno sna.
Međutim, šta je sa onim osobama koje ne samo da imaju dovoljno sna, već spavaju i duže nego što bi trebalo?
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Istraživač i lekar iz Centra za spavanje i neurobiologiju dr Majkl Grandner iz Pensilvanije kaže da previše dugo spavanje može da bude znak ozbiljnih zdravstvenih stanja, a preterana potreba za spavanjem se povezuje i sa problemima u mentalnom zdravlju, kao što su anksioznost i depresija.
Koliko spavanja je previše?
Za odraslu osobu, koja ima više od 18 godina, idealno je da spava između sedam i osam sati, kaže dr Grandner.
Poremećaji i zdravstvena stanja koja mogu da prouzrokuju povećanu potrebu za spavanjem su:
Idiopatska hipersomnija: Preterana dnevna pospanost (EDS) i uzrokuje veliku potrebu za spavanjem tokom dana, koju neće zadovoljiti dnevno dremanje. Često je prati i manjak energije, problemi sa fokusiranjem, loša memorija. Ljudima koji boluju od hipersomnije često treba deset do 12 sati sna dnevno.
Opstruktivna apneja: Ovaj poremećaj spavanja uzrokuje pokretanje i zaustavljanje disanja tokom spavanja, što remeti normalan ciklus sna, pa se produžava vreme spavanja.
Depresija: Hronični umor jedan je od najčešćih simptoma depresivnog poremećaja, a i antidepresivi mogu da prouzrokuju ekstremnu pospanost.
Narkolepsija: Neusklađenost REM faze sna i preterana pospanost često uzrokuju da ljudi sa narkolepsijom spavaju mnogo duže nego što bi trebalo.
Bolesti srca: Stalni umor može biti znak bolesti srca. Naime, nesposobnost srca da delotvorno pumpa krv može dovesti do slabe cirkulacije, niske količine energije i hroničnog umora.
Problemi sa štitnom žlezdom: Poremećaji štitne žlezde mogu da utiču na smanjenje energije i da poremete spavanje i raspoloženje. Hipotireoza tako uzrokuje tromost, depresiju i umor, dok hipertireoza uzrokuje nemir, razdražljivost i poteškoće sa spavanjem.
Zbog previše spavanja mogu da nastanu ili da se pogoršaju određeni poremećaji, poput: gojaznosti, dijabetesa, bola u leđima, glavobolje, a čak je i veći rizik od moždanog udara.
Šestogodišnja studija u kojoj je učestvovalo 31.750 odraslih osoba, prosečne starosti oko 63 godine, pokazala je da oni koji noću spavaju više od osam sati imaju 23 odsto veći rizik od moždanog udara, od onih koji spavaju između sedam i osam sati noću.
“Ako ste i nakon punih osam sati sna pospani, možda niste dovoljno vremena bili u dubokom snu ili REM fazi sna. Poznato je da je ta faza spavanja najnestabilnija, jer je odgovorna za nekoliko vitalnih funkcija: popravljanja mišićnog tkiva, pravilan rad mozga i dobru memoriju. Nemojte da spavate duže od osam sati, već, ako baš morate, popodne malo odremajte”, objašnjava dr Grandner.
Komentari (0)