Dramatična bitka za ŠEFA AMERIKE! Od ovih DRŽAVA zavisi hoće li pobediti Tramp ili Bajden

Izborna trka za predsednika SAD je iz minuta u minut sve neizvesnija, Amerikanci su na biralištima i u Belu kuću će poslati Džoa Bajdena ili ostaviti Donalda Trampa. Evo na šta treba obratiti pažnju tokom nepredvidive izborne noći i kada počnu da pristižu rezultati.

Za sada prema poslednjim podacima u broju elektora vodi Donald Tramp sa 52 odsto, ali ta brojka se menja iz minuta u minut.

Neki ključni detalji:

Da biste postali američki predsednik, zapravo ne morate da osvojite većinu glasova u čitavoj zemlji. Umesto toga, kandidati se trude da osvoje većinu u sistemu koji se zove elektorski koledž.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs 

Ove godine će milioni Amerikanaca više glasati poštom nego na prethodnim izborima.

Izbori u Americi: Dramatična noć, Tramp osvojio Floridu, Bajden se POBEDOM u 2 države vraća u trku (FOTO)

Prebrojavanje glasova putem pošte zahteva više vremena, a neke države neće početi pre izbornog dana, tako da će skoro sigurno biti kašnjenja s objavljivanjem nekih rezultata.

I zbog ove neprikosnovene navale glasova, kandidat koji rano pređe u vođstvo možda će biti prestignut kad budu počeli da se uračunavaju poštanski ili glasovi uživo. Zato budite oprezni prema brojkama.

Kako znati ko pobeđuje

Priliv glasova putem pošte ove godine će otežati da se vidi ko vodi u ranim stadijumima izbora.

Različite države imaju različita pravila kako i kada prebrojavaju glasačke listiće pristigle poštom, što znači da će postojati ogromna rupa između njih dok budu prijavljivale rezultate.

Neke države, kao što su Florida ili Arizona, počinju pripremnu obradu glasačkih listića pre 3. novembra.

Druge, kao što su Viskonsin i Pensilvanija, neće dirnuti te glasove do samog izbornog dana, što znači da će verovatno biti sporije u prebrojavanju.

Da konfuzija bude veća, države imaju različite rokove za prihvatanje glasačkih listića pristiglih poštom.

Neke će, kao Džordžija, prebrojavati samo glasačke listiće pristigle pre ili 3. novembra, dok će druge, kao Ohajo, brojati i okasnele glasačke listiće dok god su poslati pre 3. novembra.

Znamo zasigurno da će u nekim državama biti potrebne nedelje da se kompletiraju rezultati, što znači da je gotovo nemoguće predvideti kad će zvanično biti proglašen sledeći predsednik.

Ovo nije bio slučaj na prethodnim izborima, kad ste obično mogli da podesite sat na 23:00 po istočnoameričkom vremenu (04:00 po Griniču), na zatvaranje birališta na Zapadnoj obali.

Godine 2008, rezultati su stigli na puni sat, a 2012. godine 15 minuta kasnije.

Poslednji put, međutim, tek kad je Donald Tramp obezbedio Pensilvaniju duboko u izbornoj noći – 01:35 po vremenu u istočnoj Americi (06:35 po Griniču) – njegova pobeda nad Hilari Klinton počela je da se smatra neizbežnom.

Države na koje treba obratiti pažnju

Znamo da će konačni rezultati biti spori, ali ima nekih država koje bi mogle da daju razne naznake o tome šta se dešava.

Birališta će se u Severnoj Karolini zatvoriti u 19:30 po istočnoameričkom vremenu (00:30 po Griniču), gde veliki broj ranih glasova uživo znači da bi do projekcije moglo da dođe prilično brzo.

Donald Tramp je 2016. godine tesno dobio ovu državu, a sada je u njoj opet nerešeno među kandidatima.

Pobeda ovde za Trampa ili Bajdena mogla bi da znači najavu dobre predstojeće večeri.

Ubrzo nakon toga, u 20:00 po istočnoameričkom vremenu (01:00 po Griniču) poslednja birališta će se zatvoriti na Floridi.

Izbori su dobijani ili gubljeni u ovoj državi, a isto bi moglo da važi i ove godine.

Upozorenje: rani glasovi uživo i glasovi putem pošte biće objavljeni prvi na Floridi i verovatnije je da će biti u korist Bajdena.

A u 21:00 po istočnoameričkom vremenu (02:00 po Griniču), birališta će biti zatvorena u Arizoni, gde su zvaničnici počeli da broje glasove 2. oktobra.

Tramp je bio pobednik ovde 2016. godine, ali nacionalne ankete sada daju tananu prednost Bajdenu.

U Arizoni, kao i na Floridi, rani glasovi bi mogli da daju prednost Bajdenu, čije su pristalice sklonije ranom glasanju ili poštom.

U velikom broju drugih država, zvaničnici neće prebrojati nijedan glas pre 3. novembra.

To znači da ćemo morati da čekamo na veliki broj kolebljivih država, čiji su rezultati ključni za jasnu sliku o čitavoj zemlji.

U Ohaju, birališta će se zatvoriti u 19:30 po istočnoameričkom vremenu (00:30 po Griniču).

Zvaničnici će objaviti preliminarne rezultate izbornog dana, ali potom više neće objavljivati nikakve dalje detalje sve dok se ne potvrdi konačan broj, što mora da se uradi pre 28. novembra.

Ohajo nije samo kolebljiva država, ona je i predsednički predskazatelj: ona je od Drugog svetskog rata podržala pobednika na svim predsedničkim izborima sem jednim.

Birališta u Pensilvaniji će izbornog dana biti zatvorena u 20:00 po istočnoameričkom vremenu (01:00 GMT).

Put oba kandidata do Bele kuće najverovatnije će voditi preko ove države-bojišta, mesta gde je rođen Bajden a koje je Tramp osvojio 2016. godine za jedan jedini procenat.

I u Viskonsinu i u Mičigenu, birališta se zatvaraju u 21:00 po istočnoameričkom vremenu (02:00 po Griniču).

Demokrate su vredno radile u Viksonsinu nakon tamošnjeg tesnog poraza Hilari Klinton 2016. godine.

Neke ankete sada daju prednost Bajdenu, ali ova država je i dalje neopredeljena.

Susedni Mičigen – još jedna kolebljiva država – takođe će se pažljivo motriti i doživljava se kao ključna za pobedu i Bajdena i Trampa.