Preko Drine ništa nas ne brine: FSS je neke fudbalere "OTEO", neki se oteli od Srbije, žal za Misimovićem

U vremenu globalnih migracija, a pogotovo posle ratova devedesetih i teške ekonomske situacije u našoj zemlji mnogi ljudi sa ovih prostora otišli su u bogate zapadne zemlje.

U begu od rata i siromaštva sa sobom su poneli ljubav prema domovini, ali i ljubav prema fudbalu. Tokom prethodnih dvadesetak godina svedoci smo toga da fudbalski savez mora da bije bitke sa drugim fudbalskim savezima oko određenih igrača, piše Arena.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

Rođeni u Srbiji, a odrasli u inostranstvu ili rođeni u inostranstvu ali srpskog porekla, mnogi fudbaleri su mogli da biraju između Srbije i neke druge reprezentacije. A kako je ko izabrao?

Da “moraš da dođeš pripremljen” prvi je shvatio Zdravko Kuzmanović, Iskusni vezista je nedavno završio karijeru, a njegov dolazak među jato “orlova” bio je velika vest. Igrao je za mlade selekcije Švajcarske i u to vreme je bio jedan od glavnih igrača Bazela, U jako bogatoj karijeri kasnije je nastupao i za Štutgart, Fiorentinu i Inter, a za Srbiju je odigrao okruglo 50 mečeva.

Drugi jako bitan igrač koga smo “oteli” od Švajcarske je Aleksandar Prijović. Mučila se Srbija sa realizacijom, a Aleksandar Mitrović je tek ušao u formu za nacionalni tim. Luka Jović je delovao izgubljeno, tako da je Slavoljubu Muslinu bio potreban rezervni špic.

Našao ga je u Aleksandru Prijoviću, momku koji je posle odiseje po Engleskoj i mnogim zapadnoevropskim zemljama došao u Poljsku i krenuo da rešeta. Kasnije je i u PAOK-u sjajno igrao, a svi ćemo pamtiti njegov gol Gruziji u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo.

Tandem ŠON KONERI – Bobi Čarlton: Priča kako je LEGENDARNI glumac odbio Meta Bazbija i Junajted (FOTO)

Sada je FSS krenuo u totalnu ofanzivu i redovno čujemo da je neki mladi talenat odlučio da igra za Srbiju. Upravo smo saznali da jedan mladi napadač Bajerna dolazi u omladinski tim Srbije, a na spisku U17 reprezentacije našao se i Stefan Mitrović, vezista Radničkom iz Niša koji je rođen u Kanadi.

Takođe za Srbiju se odlučio i mladi Dejan Tetek, defanzivni vezni Redinga, a u tome je prste sigurno umešao i njegov menadžer Veljko Paunović.

Velika se pompa pre nekoliko godina digla oko Lijanka Vojinovića. Štoper koji je tada igrao u Sao Paolu sada je igrač Torina, a iako je 2016. zaigrao za U19 tim Srbije u međuvremenu je rešio da se vrati Brazilu i sada nastupa za mladu selekciju tima iz Južne Amerike.

Poziv Srbije je u jednom trenutku prihvatio i Miloš Degenek koji je 2012. zaigrao za U19 selekciju “orlova”. Posle samo osam mečeva vratio se “sokerosima” i sada je stanardni štoper seniorske selekcije Australije.

A verovatno najveća žal postoji za Zvjezdanom Misimovićem. On je odigrao samo jedan meč za U21 tim SR Jugoslavije, ali ga je tadašnji selektor Vladimir Petrović Pižon vrlo brzo otpisao. To je iskoristila Bosna i Hercegovina, koja je kasnije zahvaljujući Misimoviću i Džeku stigla na svoje jedino Svetsko prvenstvo.

Najveći talenat koje sada jurimo je Lazar Samardžić. Samardžić ima 18 godina i redovan je u mlađim selekcijama Nemačke. Prošle godine se probio u seniorski tim Herte, ali ga je tim iz Berlina odmah prodao Lajpcigu. Jako je kreativan i prava je moderna “desetka”, a videćemo da li će Srbija uspeti da ga privoli da zaigra za zemlju svojih predaka.

Naš nacionalni tim nikada ne mora da brine kada su u pitanju igrači rođeni u Republici Srpskoj. Još od Mladena Krstajića i Save Miloševića najbolji igrači “preko Drine” igrali su za Srbiju.

Pored Mioševića treba pomenuti i Ognjena Koromana, a sada su u nacionačlnom timu Luka Jović i Mihailo Ristić.