EKSKLUZIVNO!

Ušao sam u Aja Sofiju prvi put kao DŽAMIJU! Pogledajte kako danas izgleda “Erdoganova SVETINJA” (VIDEO)

Posle 86 godina njenog muzejskog statusa, novinar Objektiva je među prvima ušao u Aja Sofiju kao džamiju

Foto: Objektiv.rs/Ivan Marinković

Nakon velike prašine koja se podigla kada je predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan ponovo proglasio Aja Sofiju za džamiju, i pošto su se u ovom hramu koji je pod zaštitom Uneska počele održavati molitve ekipa Objektiv.rs uputila se u ovu svetinju u nekadašnjem Carigradu i zabeležila neverovatne stvari.

Izgradnja ove velelepne crkve je počela 532. godine, kada je čuveni car Justinijan, nakon gušenja velike pobune naroda u Carigradu, angažovao dva vrsna matematičara, Antemija iz Tralesa i Isidora iz Mileta da izvedu do tada neviđeni arhitektonski poduhvat. Naime, trebalo je da ovalnu kupolu postave na zidove pravougaonog oblika. Justinijan je takvom kombinacijom pravougaone forme bazilike i kupole želeo da pokaže svima da je vizantijski car taj koji u svojim rukama drži i svetovnu i duhovnu vlast, naročito nakon velikih nemira u carstvu, zbog kojih je zamalo izgubio vlast. Tako su ovi genijalni matematičari, u ulogama arhitekata, svetu podarili jedno potpuno novo arhitektonsko rešenje, do tada nezamislivo, koje će postati obrazac za izgradnju crkava, a kasnije i džamija.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

Crkvu je za samo 5 godina sagradilo 10 hiljada vrhunskih majstora, nakon čega je postala krunidbena crkva vizantijskih careva, sedište Vaseljenske patrijaršije – i najveća građevina na svetu. Rešenje je pronađeno u udubljenim trouglovima, koji težinu kupole prenose na noseće stubove, i čine prelaz od kružnog oboda kupole ka pravougaonoj osnovi zgrade. Oni se zovu pandantifi, i njihov pronalazak je omogućio gradnju viših, svetlijih i ekonomičnijih kupola nego ikada ranije. Danas ih prepoznajemo po tome što su u većini crkava na njima naslikana četvorica jevanđelista iz Starog zaveta.

Na zidovima i stubovima u Aja Sofiji su upotrebljeni motivi iz klasične arhitekture – spirale, lišće akanta i slično, ali je utisak koji oni ostavljaju u njoj potpuno drugačiji od ranijeg. Na taj način ona predstavlja nastavk rimske graditeljske tradicije, ali i početak nove, koja će se proširiti i van hrišćanskog sveta, i ostati da živi do današnjih dana. Kupola prečnika 31 metar počiva na 40 gusto zbijenih prozora, tako da kada svetlost prođe kroz njih posmatrač ima utisak da kupola lebdi, kao da stoji na svetlosti.

On se ne zaustavlja: Mesec dana posle Aja Sofije Erdogan još jednu crkvu u Turskoj pretvorio u DŽAMIJU

Foto: Objektiv.rs/Ivan Marinković

Međutim, ovi prozori imaju i funkciju ublažavanja tenzije koju osnova kupole trpi, te tako predstavljaju jedinstven primer pretvaranja graditeljskog problema u estetsko rešenje. I bočni zidovi, lišeni ogromnog tereta uz pomoć genijalnog rešenja, ispunjeni su prozorima, što je crkvu činilo svetlijom od bilo koje druge do tada napravljene.

Nije ni čudo što je sam Justinijan kada je prvi put ušao u crkvu rekao „Solomone, nadmašio sam te“, aludirajući na biblijski Solomonov hram, najveći za koji se do tada znalo. Zbog toga je neposredno iznad carskih vrata prikazan plan Solomonovog hrama u mermeru.

Velika količina spoljašnjeg svetla je činila da pozlaćeni mozaici, kojima je crkva u narednim vekovima bogato ukrašena bukvalno svetlucaju. Najraniji od njih nisu preživeli epohu Ikonoborstva, kada je prikazivanje likova svetaca bilo zabranjeno, a ni ostali nisu bili mnogo bolje sreće. Neki su uništeni prilikom raznih zemljotresa, a jedan dobar deo su krstaši ukrali 1204. i odneli u Veneciju. Upravo se na oltaru Aja Sofije desio veliki raskol između pravoslavne i katoličke crkve 1054, koji će imati dalekosežne posledice na svetsku istoriju, a posebno odnose između Vizantije i zapadne Evrope.

Ono što je ostalo je nakon turskog osvajanja i pretvaranja crkve u džamiju bilo je prekriveno prvo slojem gaze, a zatim premalterisano, tako da su se Osmanlije pažljivije poneli prema njima nego zapadni Evropljani. Ti mozaici su ugledali svetlost dana tek kada je 1934. tadašnja džamija pretvorena u muzej. Oni predstavljaju remek-delo vizantijske umetnosti, i timovi međunarodnih stručnjaka još uvek rade na njihovom pronalaženju, tako da ćemo ih u budućnosti možda ugledati i još. Jedan od njih, na kojem je prikazana scena Strašnog suda, takozvani Deizis, zapravo predstavlja početak renesanse u umetnosti, koja će nakon pada Carigrada svoj uspon i zenit doživeti u Italiji.

Foto: Pixabay

Mudrost graditelja Aja Sofije se ogleda i u tome što je preživela bezmalo 1.500 godina na jednom od najtrusnijih područja na svetu. Danas znamo da je Antemije izučavao seizmičku aktivnost, a istraživanja su pokazala da se u malteru koji je upotrebljen za izgradnju nalazi revolucionarno rešenje – lomljena cigla. Ona ima sličnu ulogu kao čelik u savremenom betonu – da poveća njegovu otpornost i elastičnost.

Takođe, cigle za kupolu su pečene na manjoj temperaturi kako bi imale manju gustinu, a samim tim i težinu. Time je izbegnuta sudbina dve prethodne crkve koje su se nalazile na istom mestu, čiji se ostaci danas mogu videti ispred ulaza. Njih su podizali carevi na koje se Justinijan ugledao, Konstantin i Teodosije, a potonja je uništena u nemirima neposredno pre izgradnje današnje, treće crkve, na istom mestu.

Posle Aja Sofije, još jedna vizantijska crkva u Turskoj bi mogla biti pretvorena u džamiju?

Aja Sofija u sebi objedinjuje sva naučna dostignuća antičkog sveta, pa je zato simbolično i nazvana crkom svete Mudrosti (za razliku od uobičajenog posvećivanja svecima). Koliki je njen značaj možda najbolje opisuje izveštaj izaslanika ruskog velikog kneza Vladimira, čiji je zadatak bio da obiđu tada poznati svet i odaberu religiju za ruski narod.

Nakon liturgije u Aja Sofiji oni su ga izvestili da „nisu bili sigurni da li su na nebu ili na zemlji“, i da „Bog mora da živi sa ovim ljudima“. Bila je centar pravoslavne vaseljene, nakon krstaškog osvajanja postala je katolička crkva, zatim glavna džamija Osmanskog carstva od 1453, i na kraju punih 86 godina muzej. Prvi predsednik Turske i čovek bez koje ova republika ne bi ni nastala ni opstala, Mustafa Kemal Ataturk, verovao je da je tako najpravednije.

Danas nad Bosforom duvaju neki novi vetrovi, ili bolje rečeno stari, ali ništa od toga ne može da pomuti slavu ove impozantne građevine, a vi u videu pogledajte šta smo okom kamere zabeležili na licu mesta i kako danas izgleda ova svetinja:

Novinar i snimatelj: Ivan Marinković

Montaža: Stefan Kojić

Izvor: Objektiv.rs

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju

Komentari (0)

Ostavi komentar

Ostavite komentar