Uroš Petrović je tokom proteklih godina postao omiljeni pisac naših mališana i njihov heroj, ali i odraslih jer skoro svi na polici imamo njegove “Zagonetne priče”. Kroz svoje knjige nas je poveo na mnoge avanture, a generacije dece je naučio da razmrdaju svoje vijuge, ali i da se ne plaše da pogreše.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Objektiv.rs je imao priliku da razgovara sa Petrovićem. Pričali smo o njegovoj novoj knjizi “Kamile su debele” , piscima koji ga inspirišu, ali o projektima na kojima radi. Lektira je, nažalost, osetljiva tema za mnoge. Zato smo razgovarali smo o večnom pitanju, koje muči sve roditelje – naročito tu negde krajem avgusta ili početkom septembra, a to je kako naterati decu da počnu da čitaju?
Pošto znam da je izuzetno teško odabrati omiljenu ili nekoliko omiljenih knjiga, zanima me da li se sećate prve knjige za koju ste rekli da Vam je omiljena?
Mislim da je reč o knjizi “Martin Idn” Džeka Londona. Ona me je donekle i inicirala da postanem profesionalni pisac.
Koji su Vas autori inspirisali kada ste počinjali da pišete, i takođe koji Vas sada inspirišu?
Pored pomenutog Džeka Londona, čitao sam Drajzera, Tolkina, Karla Maja, Hemingveja. Danas volim raznolike knjige, od Markesovih klasika do duhovitih bravura Bila Brajsona.
Koliko je, po Vama, teško navesti decu da zavole književnost? Kako “naterati” decu da čitaju?
Uvek preporučujem jedan trik – ubaciti im par zanimljivih knjiga u dečiju sobu. Pažljivo izabrati mamac! Te knjige moraju biti neobimne, zanimljive, privlačne, vešto napisane. Važno je da se dragoceni trenutak, u kojem dete obrati pažnju na nju, pretvori u makar kratkotrajno čitanje. To je obećavajući početak.
Koliko na ljubav prema knjigama utiče lektira i kako mislite da bi ona eventualno mogla da se prilagodi?
Lektira je dragocena tekovina, a promišljanje njenog sadržaja je veoma zahtevan posao. Od izbora tih knjiga direktno zavisi da li će deca uopšte čitati. Sami mališani izjavljuju da im je većina lektire dosadna. Tako od njih nećemo napraviti čitaoce. Jasno je da mnogo veće šanse za uspeh na tom polju imamo sa nekom savremenom, živahnom knjigom nego sa delima koja su u lagodno usporenoj prošlosti proglašena značajnim. Budući pilot nastaje tako se što neki dečak prvo očara avionom na vrtešci u lunapraku. Komplikovane komande za Boing se uče mnogo kasnije.
Koliko je bitno da autor ne potceni decu čitaoce?
Ako mu je stalo da traje, presudno je. Naravno, nije dobro ni da se pretera u zahtevnosti štiva. Pronalaženje prave mere je oduvek bilo teška ali neprocenjiva veština, i u književnosti i u životu.
Zanimao nas je njegov odgovor na još teže pitanje – Kako naterati odrasle de čitaju?
Od kada su zakonom ukinute mere ozbiljne prisile, to je gotovo nemoguće. Oni koji se u detinjstvu ili mladosti nisu priveli čitanju knjiga, proživeće život bez unapređenja svog uma na taj način. Pre će slušati zurle.
Nažalost, veliki broj odraslih koji ne čita se hvali time, koliko to utiče na decu iz okoline?
Ljudi se hvale nečitanjem, klikću na besmislene sadržaje, slušaju skaradnu muziku, zagađuju i svoj um i prirodu raznim smećem, a žele da se probude u uspešnom društvu. Onda osvanu u nečemu što liči na predvorje pakla, pa se čude. Mislim da imamo već nekoliko značajno uskraćenih generacija mališana, između ostalog i zbog očajnih uzora.
NEKA SILA BUDE S VAMA! Skajvoker ima poruku za čitaoce OBJEKTIVA!
Kakva je vaša rutina kada je reč o čitanju, ali i pisanju? Da li imate posebno mesto u kući gde pišete?
Važno mi je da ne dočekam noć bez novostvorenih sadržaja. To mi se i ne događa, pogotovo poslednjih petnaestak godina. Nemam neki poseban ritual ili mesto za pisanje. Moje knjige su nastajale u različitim prostorima, od luksuznih slovenačkih hotela do brvnara na srpskim planinama.
Kako ste prvobitno došli na ideju da pišete baš zagonetne priče, a zatim i romane u zagonetkama?
Pišem ono što bih voleo da čitam. Romani u zagonetkama su došli kao promisao posle puno napisanih zagonetnih priča i nekoliko romana. Pomislio sam: Zašto ne bih povezao te dve moje literarne ljubavi? I eto, nastao je novi žanr.
Vi zaista imate priliku da upoznate svoje čitaoce, postoji li susret koji posebno pamtite?
Iskustva su raznolika. Nikada neću zaboraviti kada sam na nekim susretima lično upoznao decu koja su dobila ime po meni ili likovima iz mojih knjiga. To su neprocenjiva iskustva, za koja sam veoma zahvalan. Poslednjih meseci, bilo je malo susreta uživo. Ipak, i virtuelna druženja imaju svoju čar.
Sada ste izdali svoju prvu knjigu pesama – “Kamile su debele”, kako je iskustvo bilo ponovo promenititi formu pisanja?
Menjao sam ja forme i ranije – roman epske fantastike, pa zbirke zagonetnih priča, pa horor za decu, pa romani u zagonetkama, pa paralelna istorija, pa antiutopijski roman za decu, eto, sad i poezija za razmišljanje. Zabavno je kad se oprobavaš na novim terenima. Bilo bi zaista dosadno čitavog života habati samo jednu stazu. Više volim kreativni haos nego učmali red.
Da li biste mogli našim čitaocima da kažete nešto o novoj knjizi?
“Kamile su debele” sadrže 32 pesme koje vozaju mozak čitaoca na najmanje dva načina. Meni su ga vozale na sto načina, dok ih konačno nisam skockao. Evo primera:
Ne grizi grizlije
Zvečarka ugrizla
grizlijevu mečku.
Zgrabio je grizli,
razbio k’o zvečku.
Dobra je čak i za logopedske vežbe, za decu one koji teško izgovaraju slovo r. Dodao sam na kraju i 32 zagonetna pitanja, da čitanje te knjige napravi još jedan umni luping.
Jedno do njih glasi: Zašto lisice ponekad isprepadaju krave na ispaši, bez namere da ih povrede?
Šta Vam je plan za sledeći period?
Nova knjiga, nastavak bestselera “Zagonetna potraga”, je već na ilustrovanju kod maestra Zolotića. Napisao sam scenario za jednu TV seriju. Slede i nova stona društvena igra. Završio sam pripremu serijala “Zagonetna pitanja”. Trenutno radim na scenariju za kratke animirane filmove. Kako mi se stvarni život ovih meseci usporio, tako mi se stvaralački zašarenio kao brazilski karneval. Udarac je uzvraćen.
Nova neobična i uzbudljiva knjiga Uroša Petrovića traži da je prvo sakrijete od dece
Da li imate neke književne preporuke za naše čitaoce?
Naravno, imam najuniverzalniju književnu preporuku u istoriji: Čitaj bilo šta, samo ne dozvoli da ti život proklepeta bez bezbrojnih pustolovina koje možeš da doživiš kroz čitanje knjiga.
Uroš Petrović, iako ne može uživo, nastavlja da se druži sa svojim čitaocima uz pomoć svog Instagram profila. Na ovoj društvenoj mreži objavljuje zanimljive zagodnetke. Da li možete da otkrijete njihova rešenja? On poručuje da su ih malobrojni rešili.
Autorka: Nevena Tomašević
Izvor: Objektiv.rs
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)