Jedna od najdirljivijih ljubavnih priča sa ovih prostora je ona između Lenke Dunđerski i Laze Kostića.
Jelena Lenka Dunđerski bila je ćerka Lazara Dunđerskog, velikog proizvođača i trgovca žitom i Lazarevog kuma i dobrotvora. Bila je mezimica i ponos svoje porodice. Dvadesetdevet godina starijeg i već proslavljenog pesnika Lazu Kostića Lenka je prvi put srela u Čelarevu, 1891. godine. Njoj je bila 21, a njemu 50. Svi znamo da je plod ove romanse jedna od najlepših ljubavnih pesama – “Santa Maria della Salute”, ali evo šta je Lenka pisala o Kostiću u svom dnevniku.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
“Danas sam ga videla prvi put. Ima gibak, ponosit hod, prinčevsko držanje. Razbarušene je kose, uzvinutih brkova koji više odaju neki teatarski efekat, očiju оkruglih i ispupčenih, u kojima sе ogleda velika umnost i duševna dubina. Gospodin Laza je sve dame šarmirao, a meni je udelio komplimente na pet jezika. Čini mi se da je svoje oči upirao najviše u mom pravcu. Kasnije mi je rekao da ne postoji klavirska kompozicija koja bi izrazila nezemljasko plavilo mojih očiju. Da, baš se tako izrazio i još, da će ovo letnje popodne uneti tranji nemir u njegovo srce”, napisala je Lenka 1891. godine.
Ovo su još neki detalji o Kostiću, koje je Lenka zapisala:
Godišnjica smrti velikog Duška Radovića: Na kraju svih krajeva je uvek jedan novi početak
“Dani mi neizmerno brzo teku u društvu sa gdinom Lazom. Tek u njemu vidim šta je život. S njim nikada ne može biti dosadno! Zar ima godinu dana kako smo se sreli? Celo veče sam provela u društvu g. Laze, zabavljao me je, plesao sa mnom.”
Ljubav je bila obostrana, ali je krajem 1893. Kostić zbog razlike u godinama odlučio da se povuče. Tada je Lenka napisala:
“Kamo ona bezgranična vera u našu ljubav, u njega? Da li sam ja volela iluziju? Ali to ne može biti. Ja volim pesnika, i živog čoveka, hoću ga takvog kakav je, ništa mi njegove mane što je ispisao ne znače, one su meni vrline. Te umoran, te star, te nije za mene… Toliko sam mu puta pisala, ponavljala, ne vredi. Ali boriću se i izboriti za njega. Njemu treba pomoći. Moramo da se sastanemo”, napisala je Lenka, a zatim je dodala:
Mala blaga velikog pesnika: Otvoren je Legat Ljubivoja Ršumovića u Adligatu
“Susreli smo se juče. Vidno propao i iscrpljen nekom duševnom borbom, razbrušeniji i nemarniji nego inače.Vodili smo ozbilje i mučne razgovore. Govorio je: Udajte se, udajte gospođice Lenka, oslobodite i mene i moju patnju i čežnju./Ali, g. Lazo, zašto se ne bih udala za vas?/Ja sam star i nedostojan Vas. Ni po čemu Vas nisam dostojan – ponavljao je./Kad žena voli, na sve je spremna i u svojoj ljubavi i sve će da okrene za svoju sreću. Vi se nečeg bojite, g. Lazo?”, zabeležila je Lenka.
Laza Kostić je prvo boravio u manastiru Krušedol, a zatim se, na predlog Lenkinog oca, oženio Julijanom Julčom Palanački iz Sombora. Lenka tokom Male Gospodnje 1895. piše:
“Gotovo je sve. On se oženio! Da li je mogao da bude svirepiji? Za kuma je pozvao mog oca! Savršen zločin, bez traga. Ali zašto? Šta sam nažao učila? Zašto se oženio za bogatstvo i samo zbog toga? Čujem, nije ni lepa, ni mlada, samo miraždžika. Zar na to spade moj veliki pesnik i svi njegovi, i moji ideali? Otišla je moja sreća. Našto sada i život?”, očajavala je Lenka.
Dva meseca kasnije, dok je Laza bio na medenom mesecuLenka je iznenada umrla 8. novembra 1895. godine u Beču.
Dana 7. novembra po starom kalendaru 1895. godine je nastao poslednji zapis u Lenkinom dnevniku.
Bizarne činjenice o Agati Kristi: Jednom je nestala, a za njom je tragao autor Šerloka Holmsa
“Sutra je moj dvadesetpeti rođendan. Što sam proživela za ovih pet godina? Samo patnju. Ljubav je patnja i više ne bih mogla da volim. A čemu onda život bez nje? Da, sutra mi je rođendan. Darivaću sebe i njega najskupocenijim darom: koji je večan i koji se ne zaboravlja. Bar dok on bude živ. Znaće on. Razumeće sve.”
Ove enigmatične reči su navele mnoge da pomisle da Lenka nije umrla od tifusne groznice, kako se govorilo, već da se otrovala. Vest o smrti nesuđene drage Laza Kostić je primio u Veneciji. Nakon toga otišao je u crkvu Gospe od Spasa – Santa Maria della Salute, da se moli i traži oproštaj, tako je i nastala najlepša ljubavna pesma napisana na srpskom jeziku.
Izvor: Objektiv.rs, Kurir
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)